Treći roman Mladena Milosavljevića, Večna kuća, odnedavno je u prodaji. U pitanju je, kako sam autor kaže porodična priča, sa jakim elementima žanra književne fantastike, pre svega iz podžanra folklorne fantastike, koja je neizostavni deo i Mladenovih prethodnih romana Kal juga i Jezava.

Radnja romana počinje na Miholjdan 1982. godine, smrću najstarijeg člana porodice Kostadinović, Miodraga Mije Kostadinovića. Kako vreme odmiče, u kući počinju da se dešavaju neobične stvari, a iznenadna bolest dvanaestogodišnjeg Miodraga, pokojnikovog unuka je, kako se ukućanima čini, u direktnoj vezi sa dedinom smrću. Tragajući za lekom, dečakova majka polagano raspliće klupko tajni, obmotano oko lika i dela pokojnog Kostadinovića.

Večna kuća je prvobitno razvijana kao igrani film, a pre sedam godina po jednom segmentu ove priče snimljen je i tizer, na engleskom jeziku, kako bi se privukli eventualni producenti iz inostranstva. Tizer možete pogledati ovde:

Film nikada nije realizovan do kraja ali jeste knjiga.

Urednica izdanja, Sanja Savić Milosavljević o Večnoj kući kaže, „Kuća koja spaja više generacija – svojom pričom o razdoru. U pogledu strukture, najzrelije delo Mladena Milosavljevića. Iz ugla čitaoca i urednika – najličnije i najemotivnije.“

I sam autor u predgovoru otkriva koliko se ličnog prožima kroz ovu jezivu priču i ističe da su brojni opisani događaji zasnovani na onim koji su se stvarno dogodili, a ključni momenti u priči potiču još iz najranijeg Milosavljevićevog detinjstva, počev od lika dečaka koga odmah po rođenju obeležava onostrani usud kakav je obeležio samog autora, preko priče o talasonu, bestelesnom čuvaru građevina koji nastaje uziđivanjem ljudske senke, pa do potresne smrti dvoje blizanaca, koji odvojeno umiru istog dana.

„Iako retkost, priče o blizancima koji umiru istoga dana zabeležene su u etnografiji i medijima“, kaže u predgovoru Milosavljević. „Mene je inspirisala jedna koja se zaista dogodila za vreme mog detinjstva, ostavivši me u obavezi da je kad-tad ponovo oživim u nekoj od svojih knjiga. Čitava konstrukcija Večne kuće ispostavila se kao idealna za tako nešto, barem za mene kao autora. Ipak, konačan sud o svemu doneće čitaoci i, svakako, najstroži od svih sudija – vreme.“

Na zadnjoj korici romana navedene su reči doajena domaće i svetske književne fantastike, Zorana Živkovića, koji o Večnoj kući kaže:

„Roman Večna kuća Mladena Milosavljevića kao da ima uporište u antičkim dramama ili Šekspirovim tragedijama. Na vremenskoj panorami od pola stoleća odigrava se gotovo mitska srpska priča o dva brata blizanca, Miodragu i Miloju, između kojih će se isprečiti istorija, ali i nevere, izdajstva, laži. Od ovog prokletstva nema uzmaka – ono se prenosi i na potonje naraštaje koje stiže kletva roditeljskih grehova. Velelepna kuća podignuta u selu tuđim, prisvojenim dukatima postaje trajna tamnica Miodragovom unuku, dok Miloje ne nalazi mir ni posle samoubistva, postavši talason – mitsko biće koje nastaje kada zidari uzidaju konac kojim je prethodno izmerena nečija senka. Milosavljević piše uzbudljivo i uverljivo, s izrazitim darom za epski razmah. Ne propustite Večnu kuću…“

Ovo, kao i ostala izdanja Bedem knjige možete pronaći u knjižarama Delfi, Vulkan, BookaStore, Akademija, Biblos, BukBar, internet knjižari Roman, kao i na sajtu izdavača www.bedem.rs

Mladen Milosavljević je rođen 1982. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za Etnologiju i antropologiju. Autor je nekoliko dokumentarnih i jednog igranog filma, Naprata (2013). Dobitnik je prve nagrade na tradicionalnom anonimnom konkursu Radio Beograda za tekst radio drame „Uslužni duh“. Urednik je sajta Omaja, posvećenog temama iz oblasti folklorne fantastike. Vlasnik je izdavačke kuće Bedem. Autor je romana Kal juga (2018), Jezava (2020) Večna kuća (2022) i poeme za decu Olalije (2021).