Žanr fantastike bogatiji je za još jedan podžanr, istorijsku fantastiku u čije se pionire ubraja nemački pisac Kaj Majer, koga srpski čitaoci imaju prvi put priliku da upoznaju preko romana “Dedalova kuća” u izdanju “Lagune” – objavljeno je na sajtu B92.

Ako je Den Braun postao sinonim za paleografske trilere, Majer je postao internacionalna zvezda srodne književne vrste, ali u kojoj je dozvoljena potpuna sloboda piščevoj mašti. U slučaju “Dedalove kuće”, on vodi čitaoce na put pronalaženja biblijskog pakla i to pod samim temeljima Vatikana.

Niko ne može da ospori Majeru da nema bujnu maštu, da ume da isprede bajkovitu priču, da se i ne trudi da ona zvuči “stvarno” ili “moguće”, a ko nije spreman da pođe u potragu za misterioznim prizorima sa grafika iz ciklusa “Tamnice” rimskog umetnika Đana Batiste Piranezija iz 18. veka, neka ne započinje čitanje “Dedalove kuće”.

Majer (41) rođen u Libeku, počeo je da piše u ranoj mladosti i sam kaže da je oduvek želeo samo jedno, da priča priče. Na fakultetu je pohađao predavanja o filmu, teatru i filozofiji, ali je napustio studije da bi radio kao novinar i filmski kritičar, a sa 21. godinom je predao izdavaču prvi roman. To je bio klasični triler, jedini koji je napisao, i danas ne želi da se dalje štampa, iako se još traži. Sledeći roman je bio špijunski sa elementima horora i takođe se dobro prodavao, ali Majer je želeo da piše fantastiku koja bi imala istorijsku potku.

Danas, kada ima 50 objavljenih knjiga, od kojih su dve već ekranizovane, a više je otkupljeno za moguću ekranizaciju, kada je preveden na 30 jezika, a samo u Nemačkoj su mu knjige dostigle tiraž od milion i po primeraka, Majer priča da pre 20 godina niko od nemačkih izdavača nije hteo da štampa fantastiku domaćeg pisca.

Prve romane u žanru fantastike pisao je pod pseudonimom Aleksandar Niks da bi zvučale kao da je engleski pisac, a kada je napisao prvi roman istorijske fantastike u kome su protagonisti braća Grim, nametnuo se nemačkim čitaocima. Ubrzo su počeli da ga prevode na sve veće evropske jezike. Na američko tržište stigao je preko trologije”Tamne refleksije” i na najboljem je putu da postane najpopularniji pisac omladinske fantastike na najzatvorenijem i najzahtevnijem tržištu knjiga.

U međuvremenu su stigla i prva priznanja tako da je za poslednjih pet godina osvojio najugledniju nemačku nagradu “Korina” za omladinski roman, ušao je u najuži izbor (2003) za nemačku Nacionalnu književnu nagradu a dobio je nagradu “Marš” koja se dodeljuje za najbolju stranu omladinsku knjigu prevedenu na engleski. Ima više trilogija i tetralogija inspirisanih mitovima i legendama iz celoga sveta.

“Dedalova kuća” se pojavila 2000. u Nemačkoj, 2001. u engleskom prevodu i bila je prevedena još na sijaset jezika, a onda je osam godina kasnije ponovo štampana pod novim naslovom “Vatikanska zavera” i ponovo je postala bestseler. Srpski prevod, urađen prema drugom izdanju, ipak ima prvobitni naslov.

Glavni junak, Jupiter, stručnjak je za rešavanje misterija vezanih za umetnička dela i odaziva se pozivu mlade restauratorke Korine da joj pomogne da ilegalno proda nepoznatu bakropisnu ploču, iz inače dobro poznatog, ciklusa “Tamnice” Piranezija uz koju je pronašla i deo zapisa na keramičkoj ploči. Svako koga kontaktiraju u Rimu da bi ili pomogli kod prodaje ili dešifrovanja zapisa, nestaje ili biva ubijen, a kao kupci se pojavljuju emisari Vatikana.

Da li je lavirint za koji je ključ skriven na bakrorezu Piranezija sagradio mitski Dedal kao i onaj na Kritu za Minotaura, zašto je Vatikan spreman da učini sve da ta tajna ostane neotkrivena, saznaće se na kraju u koji niko ne mora da veruje da je moguć jer to nije bilo važno ni piscu koji ne krije da je “1001 noć” jedina knjigu koju bi voleo da je on napisao.