TRI OKA U GLAVI

Ilija Bakić – TRI OKA U GLAVI
(Niški kulturni centar, Niš, 2022)

Ilija Bakić - TRI OKA U GLAVI

Piše: Slobodan Ivkov

Trojako je moguće i tumačenje naslova ovog dragocenog vodiča kroz fantastiku. Prvo, žanrovska fantastika, po jednom od najboljih srpskih poznavalaca F u svim vidovima i rodovima Iliji Bakiću, može da se podeli na „tri međusobno različita i razdvojena segmenta: naučna fantastika (Science Fiction), epska fantastika (Fantasy) i fantastika natprirodnog ili mračna fantastika (Horror)“. Drugo, u medicini se zna da između naša dva oka, usred mozga imamo pinealnu žlezdu (epifizu), za koju niko osim mistika nije načisto – a ni naučnici se ne slažu – da li je ona zakržljali relikt nekakvog „trećeg“ ljudskog oka, zametak budućeg „trećeg oka“ ili možda organ koji i na ovom nivou evolucije ima nekakvu tajanstvenu ulogu „(ne)očinjeg“ vida, pa radi svoj pos’o kojeg nismo svesni.

Treće, naravno, vanzemaljci se u treš filmovima ili palp-literaturi često prikazuju s tri oka. Uzgred, Bakić ovde, smrtno ozbiljno i podjednako seriozno kao i valjanu NF književnost (E. A. Po, Filip Rot, Kurt Vonegat, Tomas Pinčon, Borislav Pekić, pa nobelovci Vilijem Golding, Margaret Atvud…), razmatra i ono drugo – dno dna – koje vremenski smešta do pedesetih.

Na primer, Čovek-skelet sa Jupitera Barouza, inače tvorca Tarzana, pa međuratni romani iz 1934. Žderači mozgova sa Plutona K. Sterlinga i Silovanje Sunčevog sistema L. F. Stouna, onda Cevovod do Plutona… Pored ostalog, on podseća da su se provereni majstori oduvek manje ili više otvoreno zezali. Pa, i na sopstveni račun!

Artur Konan Dojl je svojim likovima pridodao i „naučne radove“ koje su oni tobože pisali. Recimo dr Votson je, pored beleženja slučajeva Šerloka Holmsa, autor studije „Džinovski pacov Sumatre“ dok je antagonista dr Morijarti (kao bajagi!) napisao studiju „Dinamika asteroida“. Vonegat je svom liku, izmišljenom dešperatnom NF književniku Kilgoru Trautu, pripisao treš-dela „Manijaci iz 4. dimenzije“, „Gospel iz dubokog svemira“, „Pangalaktička trodnevna propusnica“, „Venara u poluškoljci“… Posle, otkačeni Filip Hoze Farmer odista napisa i u SAD objavi roman sa tim naslovom Venera…, a kao autora potpisa Kilgora Trauta… Hari Harison je u Bilu, heroju galaksije parodirao svog kolegu Roberta Hajnlajna, pisca „tvrde“ avanturističke NF. Robert Silverberg je u Dobrim vestima iz Vatikana za novog papu izabrao robota. Fantastičari nisu sasvim svoji, ispravno će zaključiti naši dragi čitaoci! Bakićevi naslovi poglavlja i međunaslovi su „pitko“ sročeni za najširu publiku. Na primer, „Ćelave žene šetaju kroz budućnost“, „Izbeglice u svemiru“, „Smrt pod čizmom oligarhije“, „Negativne utopije kao pozitivni primeri“, „Ekonomska kriza i fantastika“… Ali, i u Sadržaju neupisani esej „Iščekujući sintetičke ljubavnike“, u kojem je evidentirana, kako „Helena od Legure“ iz 1938. Lestera del Reja, tako i skorašnja knjiga Dejvida Levija nedvosmislenog naslova Ljubav i seks sa robotima!

Uprkos samo prividnoj relaksiranosti, ovo je u prvom redu knjiga ozbiljnih eseja o NF. Trajna vrednost! Između korica su na 236 stranica prilično pregledne ali nenametljive: taksonomija žanra, tipologija mesta radnje, sažeta istorija NF i, što je najvažnije, klasifikacija tema i motiva u NF. Ne samo literarnih! Ukazuje i na najčešće greške u FF filmovima. Uz Enciklopediju Naučne fantastike Zorana Živkovića, ovo su magistralni vodiči za one koje kopka neki NF pojam ili ime, na koje uzgred naiđe, baveći se nečim drugim. On je u ovoj knjizi, u poglavlju „SF Sunčev sistem“ uradio nešto što do sada, bar u Srbiji – nije! Prvo je predočio sve naučno poznate činjenice o važnijim nebeskim telima Sunčevog sistema, a onda navodio za koja NF dela su ona povodi, teme ili mesta radnje.

Rečju, korisna, a beskrajno zabavna „letnja“ knjiga!

(Fantastikologija, Blic, 10. jul 2023).