“Je li to ptica?”

“Ne.”

“Je li to avion?”

“Ne.”

“Je li to Supermen?”

“Ne.”

To je nepokolebljivi borac za slobodu, mir, demokratiju, jednakost, nobelovu nagradu, pravdu, slobodu (ah, to je već rečeno ali ne škodi ponoviti), za Egalite-Fratelite-Jebite, za Novi svetski poredak

MISTER GROBAČOV
ponovo u akciji!

On rešava veliku misteriju i tajnu od koje zavisi sudbina sveta

On otkriva:

Ko to tamo nosi gaće?!!!

U svom Tajnom sedištu naš-vaš-svačiji Junak odmara se i prikuplja snagu za nove pobede. U međuvremenu, na naučno-egzaktan način: čupanjem latica sa cveta Bele Rade, rešavajući svoju dilemu: dobiću Nobelovu nagradu ili ne, voli me ili ne, volim se ili da, boli me ili da. Ova blagotvorna metoda pomaže da se moždane vijuge, ona jedina, koju omiljeni Grobi gaji, opusti i ispravi i tako vrati u osnovni položaj kojim deli dve besprekorno ravne polovine (baš kao i ona rasedlina na tableti Aspirina).

Međutim, nema odmora dok traje izgradnja Novih privrednih, demokratskih i t.d. odnosa u Svetu (a i šire). Flekasta antena na junakovoj ćeli (usavršeni model tanjiraste, manje upadljiv a efikasniji; šta sve nauka neće da smisli?) prima poruku:

“Hitan poziv za Mister Grobačova! Hitan poziv! Govori predsednik Sjedinjenih A Država Sveta!”
(U ovoj transkripciji mora postojati jedno A jer i u originalu postoji A.)

M. Grobi se uspravi na noge lagane, u stav ‘mirno’, salutira nevidljivom nalogodavcu i vikne:

“Za Novi poredak Spreman! Na raspolaganju!”

Predsednik S(A)DS se oglasi:

“Čuj Grobi boy, imamo jedan problem, čak double trouble. Upravo sam saznao da dole na Istoku, iza sad-je-vidiš-sad-je-ne-vidiš zavese, neko nosi gaće. Ponavljam: nosi gaće!

(Dramska piš-puš pauza.)

Shvataš? Gaće? TO je flagrantna povreda ravnoteže, opasan incident. TO izaziva uznemirenje, TO je protiv SALT&PEPPER dogovora, TO je šokantno, degutantno i neukusno! Mi vas ne možemo jebati u bulju ako nosite gaće i to nas frustrira. (Dobro, istini za volju, mogli bi da vas karamo ako TO pocepamo ali tako bismo mogli da povredimo naše nežne glavice, a tek je to gadno.)

Nismo tako dilovali Grobi. A ti znaš šta znači ako dogovor ne važi: nema pomoći, kredita, podrške, jeftinih TV sapunica, Ramba, žvaka, Coca-Cole, jeansa, westerna, whiskyja i, naravski, Nobelke. Kapiraš?”

“Apsolutno. Nema Nobelke ako ima gaća. Gola bulja za sve. Yes. Positiv. Odmah ću se postarati. Na usluzi. Na usluzi. Ljubim i ližem Vaše kaubojke u znak poštovanja.”

“OK Grobi boy. Volim što si tako kooperativan. Sredi to brzo i efikasno. Ne mogu da spavam zbog tog problema i to me čini nervoznim, utiče mi na varenje, dobijam gasove. A kad odvalim, zveče mi mamuze a oni bezveznjaci od bezbednjaka daju atomske uzbune. A moja prva dama mora posle okidanja da proveri svoje kristalne komplete, frizuru, mora da otvori prozore (vrlo je vredna, neće da pozove poslugu pa joj zbog toga ogrube ruke pa me žulja kad mi ga ljulja) a pored ovih ozonskih rupa to je baš nezgodno i nezdravo (čak i više od neugodnih mirisa mojih; a može neko iz čistog zeza i da me upuca). Shvataš, baš škakljiva stvar. Reši to. OK. Over&Out.”

Junak salutira pa, kad mu se veza u glavi isključi, pruža desnicu u vis (baš kao i idol i ideal mu Supermen) i uzleti podvriskujući:

“Ju-hu-hu! Da živjut Lajka i Gagarin! Da živjut ja! URA!”

* * *

Zadatak, ipak, nije tako težak jer, na širokim prostorima iza zavese, Dekretom je već odavno zabranjeno nositi gaće pa to svi znaju. Zato svuda uokolo belasaju gole zadnjice, svih oblika i kvaliteta: oble i tvrde, mlohave, viseće, sasušene kao koštica, jabukaste, kruškaste, glatke, celulitične, dlakave, ćosave… Pri takvom stanju stvari bilo je dovoljno proleteti iznad gradova i sela i oštro viknuti: “POZOR” i svi bi se spremno natrćili da demostriraju na delu svoju lojalnost. Naš-vaš-svačiji Junak preletao bi i žustrim mahanjem pozdravljao široke narodne mase a guze su mu odgovarale pokretima a poneka i glasom.

I, ubrzo, u jednom lepom, živopisnom seocetu, Mister Grobačov otkriva krivca!

On naglo koči, vazdušne košnice cvile od naprezanja, i sleće u dvorište izgrednika. Domaćin pritrčava klecavih kolena.

“Tavariš Grobačov, kakva čast!”

Grobi ga ni ne pogleda već prilazi izgredniku i pokazuje prstom:

“Čto TO jest?”

Domaćin prebledi:

“Kučence, sabaka…”

“Da,da… a to?” Prst je neumoljiv u borbi za opštu stvar.

“Ja..”

“TO su gaće! Gaće! Ko je TO obukao ovom psu?”

“Ja nje znajut… Deca, sigurno deca..”

“Deca? A ko pazi na decu?”

Seljak cupka na vrhovima prstiju, hvata vazduh otvorenih usta ali mu, čini se, ne uspeva pa se guši, crveni, žile mi izbijaju na vratu.

“Skaži ti minja: Ko čuva decu? A? … Ne, ne, ne. Da, da, da. Pa ovo je ludnica, ljudi moji. Ja ovo ne mogu panjemjat. Ovo njet harašo. Ja se ubih da vam uvedem slobodu, demokratiju, blagostanje, da vas uvučem u Novi poredak, Novi Raj a vi mene zajebavate u zdrav mozak…”

“Ne znaju deca… šta znaju, uzmu krpu i pokriju dupe i…”

“I izazovu međunarodni incident, krizu, situaciju, pa me dižu u po noći, u po podneva i vrište: Ili TO sredi ili nema ništa od Nobelke, njet, ničevo, i ja, šta ću, davaj, let-vamo-let-tako, sve mi ćela bridi od hladnoće i vrućine… Jel ti misliš da je meni lako? Bre? A oni se igraju! Baš ih briga! Dobro, znaš li ti kako će ti biti u tom Novom svetskom poretku? Svaki dan sunčano, pa klopa, jeftin kikiriki, čokolada. Pa whisky…”

“Ja, ako ne smeta, više ljubljut vodku.”

“Ma nemoj, kao probao si ti whisky pa znaš razliku?”

“Njet ali ja dumajut…”

“Ništa ti ne dumajut. Da dumaš bilo bi drugačije. Samo zamisli farmerke, kaubojske čizme i šešir. To ti se sviđa?”

“Pa…”

“A hamburger?”

” … ”

“A bubble gum. Coca-Cola, Pepsi, ‘Dinastija’, ‘Dugo toplo leto’, ‘Šerif Meklaud’, ‘Kodžak’, ‘Nemogući poduhvati’, ‘Dalas’, ‘Čuvari plaže’ sa onom sisatom…?”

Opet bez odgovora.

“Voliš ti to, voliš. Ima da voliš. Moraš i – tačka. To je Direktiva, Ukaz, Partijski zadatak. Jasno?”

“Jasno!” Domaćin stane ‘mirno’ i pozdravi, ispršen.

“E tako te volim. Znači, hoćeš li ti da ideš u Raj na Zemlji. A da bi to moglo sve guze moraju da budu otkrivene i otvorene. Ako nije tako, posumljaće u naše partnerstvo, dobru volju, ravnotežu i neće hteti da nas spasu. Ravnoteža je jako fina stvar. Ako se naš jezičak digne a njihov malo padne – sve propađot i opet imamo hladni rat i strah i sve šta je bilo. A mi nećemo opet da budemo tamo. Jer, kakav je život bez Coce i reklama, a?”
(O karanju, naravno, ni reči. O tome se ne priča, TO se oseća. TO su nežne stvati. I duboke. Do govana.)

“Ako vi tako kažete…”

“Kažem i tvrdim. Misliš da oni crkoše od želje da gledaju naša šugava, usrana i nikakva dupeta? TO je veliki napor. Ali samo ako nas vide tako goluždrave poverovaće u naše dobre namere i da ništa ne krijemo i da smo svim srcem-dupetom za opšte dobro. U poverenju, oni su malko plašljivi pa moramo da ih ohrabrimo. Zato sam i pristao na TO sa buljama. Za njih je TO velika stvar a nama baš ništa ne znači skinuti gaće i ići gologuz. Čudna mi čuda. A, bogami, može i ponešto lepo da se vidi. Ali, ako se i malo budemo poigravali sa našom obavezom – ode mas u propas. Zato skidaj tu krpu sa te čmarulje i da se TO više ne ponovi pa da moram da primenim na tebe vaspitni put u Sibir. Ajd sad i zdravo.”

Seljak skrušeno pocepa suknjicu sa psetanceta i ode u dubinu dvorišta, nameran da izdeveta balavurdiju koja ga bruka i sprečava da uđe u srećnu budućnost sa sve žvakama. Za to vreme Mister Grobi ponosno puni pluća vazduhom Nejasne Poljane (u kojoj se sve ovo događa) i podiže pogled u plave visine. Tamo gore, sateliti su već snimili njegovu akciju kojom je sprečena globalna kriza i tako pridodali još jednu zvezdicu na njegovu Nobelku za mir i prosperitet. I za ostale potrebne on će se pobrinuti. Istini za volju, pojma nema koliko zvezdica mu treba, nikada nije stegao petlju i pitao Predsednika S(A)DS ali, ako se računaju svi oni iza zavese koje je priveo tj. priložio na oltar Nobelke, a tu ima, brat-bratu, oko 300 miliona duša, onda mu ne bi trebalo, ceni, još puno. Srediće on i to. Kad je mogao do sada, a svaki početak je težak, moći će i dalje.

I, veselo zviždučući novi hit benda ‘Kravari iz Lenjingrada’, veselog refrena ‘Op-cvrc-ja-tibja-prc’, naš-vaš-svačiji Junak, zadovoljan svojim dobrim delom za danas, odlazi u novu epizodu svog-vašeg-našeg životopisa.

(Nastaviće se…)