Razgovor vodio: Dušan Vidaković
TRAGANJE ZA DRUGAČIJIM IZRAZOM
Književnik i saradnik našeg lista Ilija Bakić (1960) iz Vršca, nedavno je, u izdanju beogradskog “Tardisa”, objavio roman “Futurista u odstupanju ili Unezverijada”. I ovim rukopisom autor je dokazao vernost poetičkim načelima definisanim kroz svojih 17 knjiga,odnosno da se odlično snalazi u domenu fantastične i avangardne proze. Bakić sem romana objavljuje pripovetke, poeziju, književnu i strip kritiku. Član je sva tri književna udruženja u Srbiji, kao i Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komaričić”.
Kritičari vole da naglase da se vaši tekstovi ponekad opiru tumačenju konvencionalnim metodama. Pa, kako biste, onda, vi odredili svoju najnoviju knjigu, pitali smo Bakića?
– “Unezverijada”, na prvom nivou čitanja, pripoveda o alternativnom svetu posle Prvog svetskog rata, o čudesima koja taj svet čine izuzetnim naspram onoga iz naše realnosti. Roman bi se mogao svrstati u stim-pank, podžanr naučne fantastike nastao pre tridesetak godina kao izdanak prevratničkog kiber-panka. Stim-pank meša tradicije viktorijanske epohe i industrijske revolucije oličene u parnoj mašini sa naučnim racionalizmom 20. veka. Preciznosti radi, “Unezverijada”, obzirom na godine u kojima se dešava, spada u podgrupu deko (od “art deko”) ili dizel pank, jer je dizel zamenio paru kao glavni pokretački fluid.
Šta vas je opredelilo da upravo futuriste i druge avangardne umetnike međuratnog perioda postavite u središte “Unezverijade”?
– U prvom planu priče je, zapravo, grupa živahnih umetnika parnjaka stvarnim članovima pokreta nadrealista, futurista i zenitista. Oni tragaju za drugačijim, prevratničkim i revolucionarnim izrazima primerenim vremenu u kome žive. Neukrotivost koja se dovodi do granica apsurda rezultat je iskustava “klanice naroda”, spoznaje besmisla, ali i veličanstvenosti života. Radost postojanja, često na granicama histerije, prožeta sećanjem na užase smrti, nosi novu osećajnost i uzrok je skoka u svekolikim umetnostima 20. veka.
Međutim, u ostvarivanju ideja vaših junaka javljaju se i neke prepreke.
– Da, jer i u novim pokretima se, uz zavist, sujetu i zlobu, pojavljuju i mesije-vladari koji određuju ko može biti član pokreta. To vodi zatvaranju i samo-kanonizaciji odnosno potonuću u konzervativizam i akademizam koji su, na početku umetničke avanture, bili predmet prezira i ismevanja. Ali, od nekih se ljudskih osobina ne može pobeći.
Utisak je da u ovom vašem književnom eksperimentu ima dosta elemenata koji se mogu doživeti i kao satira na položaj umetnika danas.
– “Unezverijada” se može iščitavati i kao postmodernistička igrarija koja prema svojim potrebama prisvaja elemente drugih pravaca i žanrova, gradeći multifunkcionalnu priču, nekonvencionalnu i ne-tradicionalnu, da ne kažem anti-tradicionalnu. To je zalog slobodne, vedre proze neopterećene formalnim granicama i razvijane u više pravca, istovremeno ne zaboravljajući ni aluzije na današnji svet.
