Čarobna knjiga nas je u protekle dve godine navikla na klasična dela Arkadija i Borisa Strugackog objavivši nova izdanja knjiga Teško je biti bog, Puž na padini i Ponedeljak počinje u subotu. Tokom Novogodišnje Stripomanije nizu izvanrednih dela ruskih majstora fantastike pridodat je i provokativni roman Grad beznađa napisan 1972. godine, na čije se objavljivanje iz političkih razloga čekalo celih 17 godina. A tek sada, po prvi put, ovo veliko delo ruskih majstora naučne fantastike stiže i pred čitaoce u Srbiji.
Radnja romana Grad beznađa smeštena je u eksperimentalni Grad, u kom se sunce uključuje ujutro i isključuje noću, Grad koji se s jedne strane graniči sa ambisom, a s druge s neverovatno visokim zidom, Grad u kom niotkud izbijaju čopori pavijana, a zlokobne zgrade kao da se nasumično pojavljuju i nestaju… Njegovi žitelji su ljudi izvučeni iz raznih perioda dvadesetog veka, sa različitih mesta, i u ovom naselju prepušteni su sebi, uz nadzor misterioznih Nastavnika, čiji ciljevi nisu jasni.
Andrej Voronjin, mladi astronom dospeo u Grad iz Lenjingrada, iz pedesetih godina 20. veka, u početku je naivni i tvrdokorni pobornik Eksperimenta, uprkos tome što mu je prvi posao tu da bude đubretar. I dok sve opakija i opasnija dešavanja uzdrmavaju Grad – dok se eksperiment otrže kontroli i sistem egalitarne raspodele poslova propada – Voronjin se polako uspinje kroz političku hijerarhiju, tragajući za odgovorima na pitanja šta je Grad, koji je smisao Eksperimenta, ko je Nastavnik i šta se nalazi iza nulte tačke…
Kada je nastalo, u prvoj polovini sedamdesetih, ovo satirično i filozofsko delo bilo je toliko politički rizično da su ga braća Strugacki tokom čitavih šesnaest godina krila čak i od najbližih prijatelja. Postojale su samo tri kopije, sakrivene kod ljudi s kojima ih KGB nije mogao povezati. U Rusiji je ovaj roman objavljen tek krajem osamdesetih, u vreme perestrojke, i to je njihova poslednja objavljena knjiga.
Knjigu je s ruskog prevela Marija Stamenković.
Arkadij i Boris Strugacki nesumnjivo su najslavniji autori ruske naučne fantastike na svetu. Tokom decenija, i mnoštvom dela koja su napisali zajedno, razvili su autentičan glas koji ostaje jedinstven kako u ruskim, tako i u svetskim okvirima. Romani su im prevođeni na engleski, nemački, francuski, italijanski i druge jezike, a braća Strugacki su bila i ostala veoma popularna u mnogim zemljama, među kojima su i zemlje bivše Jugoslavije.
Arkadij (1925–1991) je završio Vojni institut za strane jezike u Moskvi i postao prevodilac sa engleskog i japanskog. Sredinom pedesetih započinje karijeru urednika i pisca. Godine 1958. počeo je da piše s bratom Borisom i ta saradnja je potrajala do njegove smrti.
Boris (1933–2012) je završio astronomiju i neko vreme je radio kao astronom i kompjuterski inženjer u opservatoriji, a od 1966. prelazi u profesionalne pisce. Posle bratovljeve smrti, objavio je dva romana pod pseudonimom.
