Frankenštajn ili Moderni Prometej Meri Šeli, jedan od najčitanijih romana svih vremena, upravo je doživeo još jedno izdanje na srpskom jeziku, ovoga puta zahvaljujući Laguni.
Roman donosi priču o Viktoru Frankenštajnu, naučniku koji je želeo da otkrije tajnu života a stvorio strašno čudovište. Ono je postalo otelotvorenje užasa i kazne koja sledi kad se prekorače moralne granice ljudskog napretka.
Poput Prometeja, Viktor Frankenštajn je pobunjenik koji veruje u vlastite tvoračke potencijale i ima smelosti da prevaziđe ljudska ograničenja. Njegova intelektualna znatiželja i ambicija ne doprinose društvu već vode u propast i, kao njegova mitska preteča, on biva kažnjen zbog potrage za zabranjenim znanjem.
Još od objavljivanja 1818. čitaoci su bili fascinirani Frankenštajnovim čudovištem i zaintrigirani moralnim i etičkim pitanjima koja je roman pokrenuo. Ovaj gotski roman i klasik engleske književnosti tako je prerastao u književni mit, koji i danas živi kroz mnogobrojne pozorišne, filmske i medijske adaptacije.
Novo izdanje Frankenštajna na srpskom jeziku stiže uz dodatne materijale: autorkin uvod izdanju romana iz 1831. godine, predgovor koji je 1818. godine napisao Persi B. Šeli i pogovor Idile i košmari u Frankenštajnu Meri Šeli Vladimira Gvozdena.
Knjigu je prevela Slavka Stevović.
Meri Vulstonkraft Šeli (1797–1851) rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. godine. Njen otac je bio radikalni filozof Vilijam Godvin, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica poznata po ranom feminističkom delu Odbrana prava žena (1792). Majka je umrla jedanaest dana posle njenog rođenja, tako da se o njenom vaspitanju brinuo otac. Obrazovanje je sticala uglavnom kod kuće, veoma rano je pokazala sklonosti prema čitanju i pisanju, a prvi tekst je napisala sa jedanaest godina. Tokom leta 1812. godine boravila je u Škotskoj, gde je upoznala draži harmoničnog života u provinciji, koje će pronaći svoj izraz i u pojedinim delovima romana Frankenštajn.
Godine 1814. godine Meri je upoznala Persija Biša Šelija, poštovaoca i sledbenika stavova njenog oca Vilijama Godvina. Ubrzo je započela komplikovanu vezu sa njim, a venčali su se 1816. godine, posle smrti Šelijeve supruge Herijet. Iako žive u relativnoj oskudici, život provode putujući Evropom. U maju 1816. odlaze na obale Ženevskog jezera, gde već boravi njihov prijatelj Bajron. Ovde Meri dobija inspiraciju za pisanje romana Frankenštajn. Život Meri Šeli bio je obeležen gubicima: od četiri deteta koje je rodila preživeo je samo Persi Florens, a njen suprug Persi Šeli se udavio 1822. godine, kad se njegov brodić prevrnuo za vreme letnje oluje blizu La Specije u Tirenskom moru. Posle njegove smrti Meri se vratila u Englesku, gde je živela kao profesionalni pisac do smrti 1851. godine.
Sve do sedamdesetih godina 20. stoleća Meri Šeli je bila poznata pre svega po svom radu na priređivanju i publikovanju dela Persija Biša Šelija, kao i po romanu Frankenštajn (1818, 1831). Mada joj je otac Persija Šelija zabranio da napiše biografiju svog supruga, Meri je pripremila i objavila celokupno izdanje njegovih pesama 1839. godine. U novije vreme u porastu je interesovanje za njen književni rad, koji uključuje i istorijski roman Valperga (1823), apokaliptički roman Poslednji čovek (1826), kao i njena dva poslednja romana Lodor (1835) i Fokner (1837). Povodom dva veka od izlaska prvog izdanja romana Frankenštajn ili moderni Prometej (1818) objavljeno je na engleskom jeziku mnoštvo kritičkih radova, monografija i zbornika, čime je Meri Šeli konačno i neopozivo svrstana među amblemske figure moderne evropske književnosti.
