Ovogodišnju nagradu Evropske unije za književnost dobilo je dvanaestoro mladih pisaca iz isto toliko zemalja Starog kontinenta. Među odabranima je i poznati beogradski pisac fantastike Darko Tuševljaković.
Njegov novi roman „Jaz“ odabran je za ovo prestižno priznanje, koje donosi subvencije Evropske komisije i prednost u programima prevođenja na druge jezike, a autoru obezbeđuje i novčanu nagradu.
„Velika je čast dobiti ovako značajnu nagradu i naći se kako među odabranim autorima iz drugih evropskih zemalja, tako i među dosadašnjim dobitnicima nagrade iz Srbije“, rekao je Darko Tuševljaković u prvoj izjavi za javnost posle dobijanja Evropske nagrade za književnost.
„Književno priznanje nikad nije nagrada za pobedu u takmičenju, jer tako nešto u umetnosti ne postoji, ali svakako jeste počast umetnikovom radu i u tom smislu sam veoma ponosan na to što je ‘Jaz’ ovenčan ovim priznanjem. Posebno mi je drago što to otvara put knjizi izvan jezičkih i nacionalnih barijera, pošto smatram da je ‘Jaz’ roman koji će umeti da respondira sa čitaocima iz drugih podneblja, drugih tradicija i geopolitičkih situacija. Neki će se prepoznati u onome čime se u romanu bavim, nekima će možda kontekst biti neobičan i stran, ali svejedno bih rekao da je suština priče dovoljno univerzalna za sve. Nesporazumi i neslaganja postoje u svima nama, bez obzira na to ko smo i odakle smo, i po njima se međusobno prepoznajemo, oni su naš zajednički imenitelj. Muke kroz koje prolazimo pokušavajući da prevaziđemo jazove ne znaju za jezik, naciju, veru i pol, nisu određeni geografskim širinama i dužinama, tako da je ovo roman koji, iako govori o veoma specifičnom vremenu i prostoru, zapravo ne poznaje te vrste granica“.
„Jaz“ je društveni roman sa elementima fantazmagorije, u čijem središtu su mladi ljudi razapeti između odlaska i opstanka u svojoj zemlji, i stariji uronjeni u nostalgiju i borbu s vremenom koje ih nadilazi.
Roman predstavlja snažnu priču o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost. Od Beograda i Kragujevca devedesetih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, duga povest nasilja i borbe sa sobom i drugima, usred velikih političkih i istorijskih lomova.
Darko Tuševljaković rođen je u Zenici 1978. godine. Od 2002. objavljuje kraću i dužu prozu u raznim domaćim i regionalnim časopisima i antologijama. Godine 2004. dobija nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Objavio je romane „Senka naše želje“ (2010) i „Jaz“ (2016), kao i knjigu priča „Ljudske vibracije“ (2013), koja se našla u najužem krugu za književnu nagradu „Zlatni suncokret“. Živi u Beogradu.