Poznati pisac Džordž Orvel dobiće svoj kip ispred zgrade Bi-Bi-Sija, iako on nije voleo rad na ovoj radio-televiziji – javalja PISB.

Planirani spomenik bi trebalo da bude visok 2,5 metara, urađen u bronzi, a na zidu iza Orvelovog spomenika bi trebalo da stoji citati iz romana „Životinjska farma“.

„Orvel nije bio obični novinar Bi-Bi-Sija, on se smatra zaštitnikom političkog novinarstva. Smatram da je mesto ispred zgrade u kojoj je radio idealna lokacija za komemoraciju tog velikog čoveka“, poručio je kipar Martin Dženings.

Međutim, Orvel je za Bi-Bi-Si radio samo 27 meseci, tokom Drugog svetskog rata. Rad u ovoj medijskoj kući opisao je kao „nešto što se nalazi na pola puta između škole za devojke i ludnice“. Ni njegove tadašnje kolege nisu bile oduševljene piscem, ali su ga cenile zbog njegove ljubaznosti. Zadirkivali su ga zbog neveštosti kojom je pristupao tehnici, ali i prema hrani u kantini. Neki su ipak smatrali da se radi o čoveku koji je tu zaposlen samo dok se ne nađe neka bolje zamena.

Osim toga, tu je bio i njegov glas. Iako ne postoji zvučni zapis Orvelovog glasa, priča se da njegov glas nije bio baš pogodan za radio. „Njegov glas je istovremeno neatraktivan i neprikladan za mikrofon. Ozbiljno razmišljam o tome da li je pametno da ga zadržim u etru“, žalio se svojevremeno njegov šef.

Tokom rada u Bi-Bi-Siju Orvel je zapazio situaciju koja će postati jedna od ključnih scena u njegovom najpopularnijem romanu „1984“. Naime, pisac je često slušao harmonično pevanje čistačica pre početka svoje smene. To će se kasnije pretočiti u scenu u kojoj glavni protagonista romana Vinston Smit sluša proleterke koje pevaju. Ta vizija radničkog zajedništva i sećanje nepreglednih hodnika i bezličnih kancelarija su njegova najživlja sećanja na vreme provedeno u Bi-Bi-Siju, a sve je to iskorišćeno za roman „1984“.