Velikan svetske naučne fantastike i jedan od začetnika podžanra sajberpanka, Brus Sterling, dao je intervju za hrvatski Novi list, povodom svog novog alternativno-istorijskog romana „Pirate Utopia“ (2016).

Sterling, koji inače živi na relaciji Torino-Beograd, radnju svog romana smestio je u Rijeku, odnosno, takozvanu Italijansku upravu za Rijeku (Reggenza del Carnaro), koja je postojala kao samostalna država tokom 1919. i 1920. godine.

U intervjuu koji je vodio riječki pisac naučne fantastike Zoran Krušvar, Sterling je ukratko otkrio šta čitaoce očekuje u njegovoj novoj knjizi:

„‘Piratska utopija’ je o piratima i utopijama, o čoveku koji je naoružan i opasan, ratom očvrsnuti fašistički revolucionar, koji je slučajno i inženjer. On ima veliki uticaj na društvo, kao što inženjeri i imaju, pogotovo vojni inženjeri. Šta da je Rijeka imala više takvih ljudi? Šta da je Reggenza del Carnaro bila bolje naoružana? Društvo koje se moglo efikasno braniti? Što bi se dogodilo tom anarhosindikalističkom društvu?“

Ovom objašnjenju prethodi pitanje o alternativnoj istoriji, odnosno, „kakvu nam dodatnu vrednost donose knjige koje govore o prošlostima koje su se mogle dogoditi, ali ipak nisu?“, na šta Sterling odgovara:

„To je metafizičko pitanje: kako rečima dočarati prirodu stvarnosti? Vilijam Gibson i ja dugo smo se bavili tim problemom. Opisali smo to kao ‘atemporality’ – to je pitanje o povezivanju reči sa stvarnošću. Kad želimo reći šta će se dogoditi, šta je staromodno, šta je novo… koje reči koristiti da se označi da je nešto novo ili staro?

Trudimo se da opišemo protok vremena i indiciramo zašto su stvari kakve jesu i zašto ljudi čine ono što čine. Kako bismo razumeli budućnost, moramo razumeti ovakve vremenske odrednice. Zašto postoji neki uzročno-posledični odnos, zašto se nešto događa. Zato barem za Gibsona i mene sajberpank i stimpank nisu jako različiti. Oni jesu donekle različiti žanrovi, ali imaju sličan konceptualni pogled na stvari.

Naprimer, ako želite razumeti šta računari čine našem današnjem društvu, pokušajte zamisliti šta bi učinili društvu da su se pojavili 1820. To je kao da bolest od koje sami patite prenesete na neku laboratorijsku životinju da biste je mogli proučavati.“

Opširan intervju donosi i odgovore na pitanja kako je došlo do toga da Sterling uopšte napiše roman baš o Rijeci i baš o periodu ranih 20-ih godina prošlog veka; kakvo je njegovo viđenje potencijala Italijanske uprave za Rijeku; otkud ustaše u romanu; kakav je autorov odnos prema Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca u knjizi; kakvo je Sterlingovo viđenje savremene Rijeke i njenih građana, itd…

Intervju u celosti možete pročitati na stranici Novog lista.