Boban Knežević je rođen 1959. u Beogradu. Pisac, urednik i izdavač. Aktivan je na književnoj sceni od 1978, kada je objavljena njegova prva naučno-fantastična priča. Od tada je u raznim časopisima i antologijama objavio preko 40 priča i noveleta.

Objavio je romane: Mrtav na Neptunu (1986), Crni Cvet (1993, 2000, 2003, 2009), Čovek koji je ubio leptira (1996), Poslednji Srbin (2009), Slobodanida (2014), Vampirijada (2017) i Paganin (2020). Objavio je dve zbirke priča: Slutnja Androida (2005) i Otisak zveri u pepelu (2009). Zajedno sa Draganom R. Filipovićem i Goranom Skrobonjom objavio je zbirku priča Trifid (2001) u kojoj je predstavljen noveletama: „Ljudi ne ubijaju svoje sestre“, „Hoda kao čovek“, „Zaklana u Lapis Lazuliju“.

Kneževićeva fikcija dobila je brojne jugoslovenske nagrade, uključujući i značajnu nagradu „Lazar Komarčić“ koju je osvojio šest puta (1985, 1986, 1989, 1994. i 1995. za kratku priču i 1994. za roman Crni Cvet).

Kao urednik, načinio je izuzetan uticaj na domaću SF/H/F scenu, priredivši četiri antologije jugoslovenskih autora fantastike, Tamni Vilajet (1988, 1992, 1993, 1996), kao i Antologiju srpske alternativne fantastike (1994). Uredio i objavio deset obimnih izbora svetske SF književnosti Monolit. Takođe je uređivao i objavljivao časopise: Alef (1986-1991) i Znak sagite (1993-…).

Kroz ediciju Znak sagite, iz koje je u periodu od 1984. do 2013. godine izašlo 69 naslova, Knežević je objavio dvadesetak domaćih autora, a u ediciji Fantastična biblioteka, posvećenoj delima domaćih autora fantastike, 2009. godine je objavljeno osam knjiga.