Kratki roman „Biblioteka“ Zorana Živkovića nedavno se pojavio u prevodu na arapski u Saudijskoj Arabiji. Koliko je poznato, posredi je prvo prozno delo jednog srpskog pisca koje je ikada objavljeno u toj zemlji – piše dnevni list Politika u izdanju od 12. novembra.
Ovo je sedamnaesto strano izdanje Živkovićevog mozaičkog romana, možda najprevođenije knjige jednog srpskog autora u 21. veku, romana kojem je 2003. godine pripala „Svetska nagrada za fantastiku“.
To je ujedno 79. prevod Živkovićevih knjiga objavljenih u inostranstvu. Njegova prozna dela do sada su izišla u 23 zemlje na 20 jezika. Do kraja godine knjige našeg pisca pojaviće se još u Japanu, Turskoj…
„Ovaj mozaik, koji naprosto zrači velikom strašću prema knjigama i bibliotekama, čak opsednutošću njima, kadar je da se potisnu u drugi plan tablete i digitalni pretraživač“, napisao je u predgovoru za saudijsko izdanje „Biblioteke“ tamošnji vodeći književni kritičar Tarik al-Havadži. „On nam pruža povoda da ponovo odamo počast takvim delima kao što su heksagonalna Vavilonska biblioteka i ‘Pristup Al-Mutasimu’, da se upustimo u rešavanje zagonetki kojima obiluju Kortizarove ‘Školice’, da razlučimo tananu vododelnicu koja razdvaja život i smrt u Rulfoovom romanu ’Pedro Paramo’ (…) Ulazimo u rupu sa živahnim zekom, da bi smo izronili na drugom kraju poprskani parfemom koji se destilisao punih dvadeset godina čekajući naš dolazak. Tu se obremo pred Otmenom bibliotekom koja nikako da postane celovita zato što se tome tvrdoglavo protivi jedna neugledna knjižica koja se vraća svake noći, osim one kada je mesec pun. U takvu noć jarka mesečina zatamnjuje sva nesavršenstva naših biblioteka punih onoga čega smo se domogli u osvajačkim pohodima na knjižare u kojima nijedan prodavac ne može baš neprekidno da nas drži na oku, a zaslužuje kaznu zato što nam uvek nudi kakvu knjižicu koja bi naružila otmenost naše biblioteke. Jedini način da se rešimo tog nametnutog knjiškog uljeza jeste da ga naprosto prožderemo i tako stignemo u ovu virtuelnu stvarnost koju nam dočarava Živkovićeva prozna kičica, računajući na naš jak želudac. Sve što nam potom preostaje jeste knjiga koju ponosno proglašavamo Najmanjom bibliotekom na svetu. No, to svakako nije Borhesova ’Peščana knjiga’ ili Aristotelova izgubljena knjiga o komediji, niti su to rukopisi Abu Hajana al-Tavhidija koje je pred smrt spalio. Takva knjiga postoji samo u Živkovićevoj ’Biblioteci’“, zaključuje saudijski kritičar.
