Haarp i druge priče o teorijama zavere

Antologija slipstrim proze ”Haarp i druge priče o teorijama zavere”

Podelite sadržaj:

Haarp i druge pričeIzdavačka kuća “Paladin” navikla nas je na godišnje tematske antologije domaće slipstrim proze. Tu tradiciju započetu “Belim šumom”, antologijom priča inspirisanih televizijskim medijem iz 2008, ove godine nastavlja šestom istovrsnom knjigom, “Haarp i druge priče”, u kojoj su se našle odabrane kratke proze pisane na temu teorija zavere.

Knjigu je priredio prvi čovek “Paladina” i jedan od najistaknutijih domaćih pregalaca književne fantastike, Goran Skrobonja. Na 640 strana, koliko sadrži ova atraktivna kolekcija, objavljeno je 29 literarnih ostvarenja, a priređivać je u opširnom predgovoru odlučio da predstavi svako od njih:

“Zbornik otvara priča Gorana Gocića koja zamisao o, kako bih to nazvao, integrisanim ili koncentrisanim zaverama, razrađuje na krajnje ozbiljan i zreo način; Jelica Greganović se bavi zaverom u korenu nacizma sagledanom iz današnje perspektive; Filip David se latio zavere koja je svakako definisala prošli vek – onom da se izvrši atentat na austrougarskog prestolonaslednika. Darko Tuševljaković u jezovito uverljivoj priči govori o krajnje neobičnoj zaveri koja se vrti oko beogradskog aerodroma u Surčinu, dok Ilija Bakić poletno i ne zazirući od eksperimenta u srce zavere nad zaverama – one sa Kenedijevim ubistvom – smešta slavnog bravara iz Kumrovca koji ne ume dobro da govori naš jezik.

Ivan Vukadinović se u svojoj priči dohvatio famoznog HAARP-a koristeći pustolovno-fantastični prosede, a Branka Selaković Milošević u svojoj još jednom skreće pažnju na osobeni senzibilitet i razigrani stil. Ovogodišnji gost iz susedstva, Ivan Lutz iz Slavonskog Broda poznat po svojim naučnofantastičnim pričama i romanima, ostaje veran sebi u pripovesti iz egzotične Amazonije, dok Miljan Marković u ubedljivo dočaranom antiutopijskom miljeu kombinuje genocid i zaveru društvenog inženjeringa. Vasa Pavković, opet, efektno koristi zaveru dovedenu do apsurda kao jasnu alegoriju za globalnu civilizaciju koja nas po svemu sudeći, nažalost čeka.

Mirjana Marinšek Nikolić nas vraća u ne tako davnu prošlost kada su vladali neki drugi estetski ideali i kada je Merilin Monro žrtvovana kultu ženske lepote – ili možda nije? Dejan Ognjanović u priči koju bi neki teoretičar književnosti pod dejstvom dobre kapljice možda nazvao „post-postmodernizmom“ pripoveda o sebi samom i o još jednom poznatom akteru domaće književne scene usred zavere sa ciljem ostvarenja onoga o čemu je svojevremeno pisao H.F. Lavkraft. Đorđe Bajić nas upoznaje sa zaverom manjih razmera – zavericom, reklo bi se – u avanturi likova koji su bili glavni protagonisti njegovog prvog romana, Ostrvo prokletih. Opet, zavera o kojoj piše Zoran Pešić Sigma oslanja se na našu narodnu tradiciju i biblijske motive i likove, a Nataša Milić zastrašujuće ubedljivo svoju heroinu dovodi u srce birokratske zavere sa globalnim posledicama.

Priča Sebastiana Adanka veoma zabavno i umešno povezuje sve one tajne i manje tajne organizacije koje je Njuz toliko precizno pobrojao u svom ogledu o velikoj zaveri protiv svih nas; Mladen Milosavljević o zaveri govori upečatljivim jezikom urbane mračne fantastike, dok se Miloš Petrik u svojoj priči poigrava ekstremnim posledicama prepuštanja teorijama zavere kao pogledu na svet. U podžanrove antiutopijske fantastike mogu se svrstati, svaka na svoj način, priče Pavla Teofilovića, Radoslava Slavnića i Relje Antonića, dok se pripovetka Željka Obrenovića na veoma zanimljiv način bavi slovenskim bogovima i – vampirima. Stevan Šarčević nam je podario zaveru u oblandi urbane pustolovine, dok nas Tamara Lujak i Vladimir Kolarić u svojim pričama vraćaju lokalnim, intimnim zaverama iz davno prošlih dana.

Laku noć, Punpune

Ivan Nešić je precizno i nemilosrdno opisao bespomoćnost koju svako od nas oseća suočen sa bolešću, mogućnošću smrti i – zaverama farmaceutske mafije. Oto Oltvanji se u sjajnoj noveleti vratio žanru koji najviše voli – mračnoj fantastici, dok je priča dolepotpisanog nastala zahvaljujući staroj teoriji zavere o tome da je naša bivša država razbijena iz krajnje prozaičnih, sportsko-finansijskih razloga. I konačno, naslovna novela Jovana Ristića donosi krajnje lucidnu sintezu najčešćih aktuelnih teorija zavere kojima se danas bavimo, uz beskrajnu duhovitost i samoironiju kakve se ni „njuzovci“ ne bi postideli”, piše Goran Skrobonja u predgovoru antologije.

Knjiga će tokom Beogradskog sajma knjiga (na štandu izdavačke kuće “Paladin”) biti dostupna po povlašćenoj ceni od 1.000 dinara. Moguće ju je naručiti preko sajta izdavača, a uskoro će se naći i u redovnoj prodaji u knjižarama širom zemlje.

Haarp i druge priče