Izdavačka kuća Tanesi objavila je obimnu publikaciju na 446 strana pod nazivom 21: antologija američke naučno-fantastične priče, koju je priredila Dina Hrecak. Antologija predstavlja izbor priča dvadeset jednog pisca koji su obeležili rađanje i razvoj SF žanra.
Autori naučne fantastike svoje teme obrađivali su na najraznovrsnije načine od daleke budućnosti u kojoj je čovečanstvo osvojilo galaksiju, do istraživanja atoma i molekula, silaska na ćelijski nivo koji je svemir u malom za sebe, preko putovanja kroz vreme i putovanja u sopstvenu psihu.
U svemirskoj epopeji „Senka svemira“, Filip Hoze Farmer iznosi ideje o tome kakve neočekivane efekte može imati prekoračenje brzine svetlosti na materiju i ljude. Tu je i priča još jednog od pionira žanra, F. L. Volasa, „U potrazi za precima“, u kojoj čovečanstvo otkriva sopstveno poreklo.
Od najranijih dana postojanja naučne fantastike, satira je bila jedan od najčešće korišćenih književnih oblika tog žanra. Tako se i u ovoj antologiji našlo više priča te vrste.
U satiričnoj naučnofantastičnoj priči „Utvara generala”, Teodor Kogsvel opisuje galaksiju nakon raspada ogromne svemirske imperije – kroz dva tabora koji čak ni ne znaju da oni drugi postoje i da su potomci istog carstva.
Satirom se vešto služi i Rodžer Zelazni. „Veliki spori kraljevi“ eonima sede na svom tronu, vladajući nad nepostojećim podanicima u kraljevstu u kome više nema živih, i smišljaju kako da nabave nove podanike.
Ketrin Meklin u priči „Slike ne lažu“ satiričnim tonom piše o dočeku prvih vanzemaljaca na planetu Zemlju.
Velika književna pogodnost je biti u mogućnosti da pomerite narativnu tačku gledišta unazad ili unapred kroz vreme, a tu su pogodnost pisci često koristili u svojim delima.
O temi putovanja kroz vreme piše Frederik Pol u svojoj priči „Ubitačna misija Pineasa Snodgrasa“. Isak Asimov u priči „Ružni dečak“ svoje junake dovodi u moderno doba čak iz praistorije.
Mračne slike društvenih uređenja budućnosti, takođe pripadaju jednoj od čestih tema naučne fantastike – distopiji, a u antologiji su zastupljene dve takve priče: „Pešak“ Reja Bredberija i „Trgovina svetovima“ Roberta Šeklija.
Kris Nevil donosi „Belindžerov narod“, pripovetku u kojoj jedno ljudsko biće nema jednu svest, već je nalik suverenoj državi sa mnoštvom podanika. U ovom segmentu je i izvrsni Filip K. Dik, koji u priči „Čovek sa mesečnom kartom“ opisuje sudar dva alternativna sveta.
Harlan Elison izvodi maestralno poigravanje stvarnošću u priči „Neko se šunja u gradu na kraju sveta“.
Robert Silverberg u svojoj priči „Višestruki“ prikazuje vrcavi šareni svet podvojenih, višestrukih ličnosti – utopiju u kojoj pojedine mentalne bolesti nisu više hendikep.
Dž. R. R. Martin psihološkom pričom o usamljenosti i strahu „Druga vrsta samoće“ dovodi čitaoca na rub Sunčevog sistema, odakle svemirski brodovi odlaze u druge galaksije, dok taj prolaz čuva jedan usamljeni austronaut.
Ljudskost u svoj svojoj savršenosti i nesavršenosti tema je i priče „Anđeli karcinoma“ Normana Spinrada. Kombinujući modernu nauku sa paganskim i alternativnim učenjima, njegov junak pokazuje nadljudsku rešenost da pobedi kancer.
Medelin Robinson u „Podstanaru“ opisuje odnos koji se razvija između jedne starice i ranjenog vanzemaljca koji ne može da se vrati na svoju rodnu planetu.
Keren Anderson je predstavljena pričom „Sporazumom u Tartesosu“ alternativnom istorijskom fikcijom u kojoj mitološka bića ratuju sa ljudima.
„Široko polje naučne fantastike raslo je i razvijalo se duže od jednog veka.“, kaže u predgovoru Dina Hrecak. „Donelo nam je pogled u budućnost, u moguće pravce po kojima će se ljudska rasa menjati. Otvorilo je mnoga moralna pitanja, kako ona na koja već vekovima nema odgovora, tako i ona koja će tek doći sa pomeranjem granica ljudskog saznanja i moći. Putovanje u svemir, putovanje kroz vreme, nastanak robota i veštačke inteligencije, potencijalna naučna dostignuća, sve ovo tema je naučne fantastike, dok joj u srži uvek stoji pitanje čoveka, njegove ljudskosti, mana, slabosti, vrlina, uspeha.“
Prevode priča uradili su: Dina Hrecak, Aleksandar B. Nedeljković, Mia Kefer, Gordana Velmar Janković i Nikola Popović.
SADRŽAJ
Predgovor
F. L. Volas – U potrazi za precima
Filip Hoze Farmer – Senka svemira
Teodor Sterdžen – Crna soba
Teodor Kogsvel – Utvara generala
Frederik Pol – Ubitačna misija Pineasa Snodgrasa
Rej Bredberi – Šetač
Isak Asimov – Smrtonosno oružje
Ketrin Meklin – Slike ne lažu
Kris Nevil – Belindžerov narod
Hari Harison – I sami bogovi bacaju tamjan
En Mekefri – Brod koji je pevao
Pol Anderson – Zastarelost
Robert Šekli – Trgovina svetovima
Filip K. Dik – Čovek s mesečnom kartom
Karen Anderson – Sporazum u Tartesosu
Harlan Elison – Neko se šunja u gradu na rubu sveta
