„Alisa u zemlji čuda“ i „Alisa sa druge strane ogledala“, knjige koje su proslavile Luisa Kerola i izvršile ogroman uticaj na popularnu kulturu, domaćim čitaocima predstavljene su u objedinjenom izdanju, zahvaljujući Kontrast izdavaštvu.
„Alisa u zemlji čuda“ je roman prvi put izdat 1865. godine i od tada preveden na sve jezike sveta i objavljen u nebrojenim tiražima. S pravom se smatra jednom od najboljih knjiga za decu svih vremena, ali je mnogi zbog poigravanja sa logikom, smatraju pričom primerenom i odraslim čitaocima.
Genijalnost ovog romana leži upravo u njegovoj višeslojnosti zbog koje se on uvek čita drugačije u različitim periodima života. To je navelo jednog od najcenjenijih britanskih kritičara Ovena Alistera da posumnja da tu knjigu ne čita on, već da ona čita njega.
Poigravajući se snovima, ljudskom podsvešću i dečijom simbolikom, Kerol je govorio o stvarima koje smo počeli kao vrsta da otkrivamo tek pedeset godina nakon izlaska ovog slavnog romana. Nije ni retko poređenje ovog romana sa Frojdovom psihoanalizom (svakako je ova priča korišćena u mnogim psihoanalitičkim studijama).
Knjiga nas upućuje na devojčicu Alisu koja kroz zečju rupu upada u svet fantazije, nastanjen čudnim bajkolikim bićima. Njene avanture u čudnovatom okruženju nastavljaju se i u knjizi „Alisa sa druge strane ogledala“.
Posle „Biblije“ i Šekspirovih dela, „Alisa u zemlji čuda“ i „Alisa u svetu ogledala“ su najcitiranije knjige u zapadnom svetu, a uticaj ovih romana na modernu kulturu je nemerljiv. Ova dela smatraju se ključnim predstavnicima književnog apsurda. Njihovi narativni tokovi, strukture, likovi i opisi izvršili su veliki uticaj na popularnu književnost, naročito u žanrovima fantastike.
Čarls Ludvidž Dogson (1832 – 1898), poznatiji po pseudonimu Luis Kerol, bio je engleski pisac, matematičar, logičar i fotograf. Njegovo književno stvaralaštvo prepoznatljivo je po igri reči, poigravanju logikom i fantaziji. Obrazovao se na Oksfordu, nakon čega je imao veoma plodonosnu akademsku karijeru, zahvaljujući svom velikom talentu za matematiku. „Alisu u zemlji čuda“ i „Alisu sa druge strane ogledala“ napisao je inspirasan likom devojčice Alis Lidel, ćerke Kerolovog prijatelja. Bavio se fotografijom, ilustracijama i pronalazaštvom.
