50 mogućih rešenja Fermijevog paradoksa

Podelite sadržaj:

Stiven Veb - GDE SU VANZEMALJCI?Izdavačka kuća Heliks koja je na sebe preuzela objavljivanje najboljih svetskih naslova iz oblasti popularne nauke, priprema srpsko izdanje knjige “Gde su vanzemaljci?” britanskog fizičara Stivena Veba. Knjiga bi trebalo da bude predstavljena domaćim ljubiteljima astrobiologije i kosmologije tokom marta, a oni nestrpljivi već sada mogu izvršiti pretplatu i tako uštedeti nešto novca.

Pitanje postojanja vanzemaljskog života staro je verovatno koliko i sama civilizacija na našoj planeti. Razvojem fizike, astronomije, kosmologije i biologije, naučnici su u 20. veku, umesto da se bave pukim nagađenjem, bili u stanju da na osnovu raspoloživih podataka procene verovatnoće postojanja zvezdanih sistema i planeta na kojima postoji inteligantan život. Prema čuvenoj Drejkovoj jednačini, u ovom trenutku bi moglo biti oko milion civilizacija koje pokušavaju da uspostave vezu s nama. Pa zašto mi to nikako ne primećujemo? U stvari, zašto one već nisu ovde? Ako su neke od civilizacija izrazito dugovečne, mogli bismo očekivati da će kolonizovati galaksiju – i da su to već učinile davno pre nego što se na Zemlji pojavio višećelijski život.

Galaksija bi trebalo da vrvi od vanzemaljskih civilizacija. Pa, ipak, mi od njih ni traga ne vidimo. Odavno bi trebalo da smo primetili njihovo postojanje, ali, ipak, nismo. Pa, gde su svi oni? Gde su vanzemaljci? To pitanje je postavio je jedan od najčuvenijih fizičara prošlog veka, Enriko Fermi, i otud Fermijev paradoks. Obratite pažnju na to da se paradoks ne sastoji u tome da vanzemaljska inteligencija ne postoji. Paradoks je u tome da ne vidimo ni jedan jedini znak takve civilizacije, premda bismo to očekivali. U fascinantnoj knjizi Stivena Veba “Gde su vanzemaljci”, koja je napisana da bude lak i razumljiv uvod u astrobiologiju, ponuđeno je 50 mogućih rešenja Fermijevog paradoksa.