”Savršeno sećanje na smrt” Radoslava Petkovića

Radoslav Petković - Savršeno sećanje na smrt

Laguna je upravo objavila novo izdanje okultnog trilera „Savršeno sećanje na smrt“ Radoslava Petkovića. Roman je 2008. godine bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu i zavredio priznanje „Borislav Stanković“, a 2011. godine, nakon izdanja u Francuskoj, dobio odlične ocene tamošnje književne kritike.

Ovo delo donosi priču smeštenu u vreme pada Konstantinopolja, a u kojoj se prepliću istorijske činjenice, religija i magija, i oslikava uverljiva predstava kako duhovne, tako i geografske mape odumirućeg Carstva.

Grupa konjanika početkom XV veka nabasa na antički mauzolej, koji će se ispostaviti kao mesto inicijacije njihovog mističnog iskustva, u čijoj je osnovi učenje da duša neprestano putuje i „na svom putu menja samo imena, čuvajući pritom savršeno sećanje na smrt“. Glavni junak, Filarion, i njegov učitelj, vizantijski filozof neoplatoničar Gemistos Pliton, vodiće čitaoce kao kakve sledbenike kroz svojevrsno hodočašće na putu ostvarivanja besmrtnosti duše i dosezanja božanskog u čoveku.

Na pozadini ove dubinske potke Petković oživljava Konstantinopolj, Mistru i poslednje ostatke hiljadugodišnje imperije preko istorijskih likova filozofa, vojskovođa, careva i običnih stanovnika Grada nad gradovima, u trenucima uoči i za vreme njegove herojske odbrane i, s druge strane, na pragu buđenja interesa za helensku kulturu u hrišćanskom svetu. Sučeljavanje hrišćanstva i nadirućeg islama, u epohi kada hrišćani osećaju da ih je vera napustila i da je moguće spojiti pitagorejsko i Hristovo učenje – daju ovom romanu sveobuhvatnu aromu pozne vizantijske civilizacije.

Radoslav Petković rođen je 1953. godine u Beogradu.

Objavio je romane: „Put u Dvigrad“ (1979, Nagrada „Miloš Crnjanski“), „Zapisi iz godine jagoda“ (1983), „Senke na zidu“ (1985), „Sudbina i komentari“ (1993, nagrade: „Meša Selimović“ i „Borbina nagrada“ za najbolju knjigu godine, NIN-ova nagrada za najbolji roman godine), „Savršeno sećanje na smrt“ (2008, nagrada „Borisav Stanković“) i „Događaj godine“ (2010); knjige priča: „Izveštaj o kugi“ (1989, „Andrićeva nagrada“) i „Čovek koji je živeo u snovima“ (1998, „Vitalova nagrada“ za knjigu godine); i knjige esejističke proze „Ogled o mački“ (1995), „O Mikelanđelu govoreći“ (2006), „Vizantijski internet“ (2007) i „Upotreba vilenjaka“ (2008).

Dela Radoslava Petkovića prevođena su na francuski, nemački, grčki, mađarski, bugarski, slovenački i slovački jezik.

Prevodio je sa engleskog Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona.

Priče Radoslava Petkovića nalaze se u više antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu.

Živi i radi u Novom Sadu.

/* */