Dmitri Gluhovski bio gost izdavačke kuće “Dereta”

Dmitri GluhovskiRuski pisac Dmitrij Gluhovski (32) koji je stekao globalnu popularnost svojim prvim romanom “Metro 2033”, kada je imao samo 25 godina, juče se, kao gost svog srpskog izdavača “Dereta”, sastao s novinarima i pokazao da dobro poznaje novinarski zanat, pošto i dalje radi kao spoljnopolitički izveštač – javlja Tanjug, a prenosi B92.

Ne čekajući da mu se postavljaju pitanja i da ga predstavi urednik Siniša Kolarić, Gluhovski je svoj monolog započeo pričom o dolascima u Beograd u koji ga je, kada je imao 10 godina, prvo doveo otac koji je bio novinar međunarodnog ruskog radija i vodio emisiju za Jugoslaviju (prevodio je srpske pesnike, uključujući i Desanku Maksimović).

“To je bilo sumorno, dosadno vreme komunizma u Moskvi i za mene je Beograd bio uzbudljiv grad pun života, a i danas mi je u njemu veoma prijatno, osećam se kao kod kuće”, poverio se Gluhovski i objasnio da je dolazio nekoliko puta da izveštava o Kosovu za ruski radio, kao i sa poslednjih izbora iz Beogradu.

“Sada sam došao u sasvim drugoj ulozi, sada glumim pisca”, našalio se Gluhovski i otkrio da je “Metro 2033” počeo da piše kada je imao 17 godina, a završio ga sa 24.

Požalio se da je tada tražio izdavača i pošto niko nije želeo da objavi roman koji je bio neka vrsta žanrovskog “mešanca”, stavio ga je na svoj sajt i puštao u nastavcima.

U međuvremenu je pozvao čitaoce da šalju primedbe, dopune, pitanja i uzimao ih je u obzir stvarajući knjigu koju nije nikada redigovao, već je ostavio onako kako je tekao proces pisanja.

Pošto je roman postao Internet hit, pojavio se izdavač, a zanimljiv je fenomen, smatra Gluhovski, da je prodat u tiražu koji premašuje 1.500.000 primeraka samo u Rusiji.

U međuvremenu je preveden na 35 jezika i tiraži stalno rastu, dostižući milionske brojke.

Roman o postapokaliptičnom svetu u kome su jedini preostali ljudi oni koji su se našli u moskovskom metrou koji je građen kao atomsko sklonište i nisu bili ubijeni nuklearnim oružjem, a oni koji su preživeli na površini su mutirali usled radijacije i postali monstrumi, pretočen je u video igricu koja je postala hit.

Na pitanje kako teku razgovori o ekranizaciji ove fascinantne antiutopije, pisac je odgovorio da bi veoma voleo da to bude urađeno u nekoj holivudskoj produkciji, jer danas u Rusiji nema ni filmskih radnika, ni znanja specijlanih efekata da se ta njegova vizija podzemnog sveta i onog kakav je postao na površini, usled radijacije, snimi.

Govoreći o “Metrou 2034” koji je napisao 2009, a “Dereta” ga upravo objavio, Gluhovski je podsetio da je između dva “Metroa” napisao roman “Sumraci”.

On je neka vrsta “paleotrilera” (na tragu Dena Brauna, ali pod uticajem Umberta Eka), ali kao što se u “Metroima” poigrava sa SF žanrom, fantazijom, “road” romanom, pikarskim…, tako je u ovom priča o drevnom dokumentu samo okvir da kaže ono “što ga muči i opseda”.

U romanu koji nije bukvalno nastavak priče iz prvog “Metroa 2033”, a nastao je pet godina docnije, on je, prema sopstvenim rečima, želeo da govori o “čistilištu” kroz koje prolazi ljudski rod preostao u metrou.

Ovo je mnogo mračnija, komplikovanija i stilski bolje napisana knjiga: Roman je na tragu Eriha Marije Remarka, francusko-američkih “noar” romana i filmova, kazao je autor.

Na pitanje da li namerava da nastavi sagu o metrou, pisac je odgovorio da, za sada, to nema u planu, ali to ne znači da neće, jer veruje da bi trebalo pružiti “drugu šansu” ljudima da se iz podzemlja vrate na površinu i stvore novi svet ako su već uništili onaj prethodni koji nisu sami stvorili.

Gluhovski je upravo objavio u Rusiji zbirku od 16 priča “Moja domovina” u kojima na satiričan način slika savremenu Rusiju o kojoj nema naročito dobro mišljenje, jer su na prvom mestu interesi, a ne principi.

On je veoma zadovoljan što se njegovom pozivu upućenom piscima u Rusiji i u svetu da napišu svoje “verzije” o svetu posle nuklearne kataklizme do sada odazvalo 14 pisaca iz Rusije, Belorusije i Ukrajine i on ih je tokom protekle godine objavio u ediciji koju je pokrenuo.

Gluhovski je najavio da će uskoro da štampa roman škotskog pisca Brenta Mekmastera čiji se junaci kreću po Velikoj Britaniji uništenoj nuklearnim ratom, a zatim dolazi na red roman Tulia Avalade koji je stigao iz Italije.

Pristigli su mu rukopisi i iz Nemačke, sa Kube, iz Španije, a danas je uputio poziv i srpskim piscima da se priključe.