Pregled V Festivala fantastične književnosti Art-Anima

Art-Anima

Od 01. do 03. juna 2018. godine u Beogradu je održan V Festival fantastične književnosti „Art-Anima“. Rekordan broj posetilaca pratio je program ove manifestacije, koja se ovoga puta odvijala na dve lokacije: u Svečanoj sali Opštine Vračar (u petak 01. juna) i u klubu galeriji Polet (u subotu i nedelju 02. i 03. juna).

Novinar i autor emisije „Pogled iz svemirskog broda“ (PISB), Vladimir Todorović, ispratio je Festival u potpunosti, a njegov sveobuhvatan i iscrpan izveštaj prenosimo ovde.

Zahvaljujući našim saradnicima iz Udruženja za promociju umetnosti i kulture SKAZ i časopisa Armaturgija, na YouTube kanalu sajta „Art-Anima“ uskoro će biti objavljeni snimci svih festivalskih događaja. Dok se to ne dogodi ovaj tekst može da posluži kao ilustracija svega onoga što se dešavalo tokom prethodnog vikenda.

I DAN – petak, 01. jun 2018. – Svečana sala Opštine Vračar

Prvi dan 5. Festivala fantastične književnosti Art-Anima, otvorio je organizator Dragoljub Igrošanac najavljujući novo trodnevno druženje, koje je započelo u Svečanoj sali Opštine Vračar.

Profesor dr Milan Ćirković je prvi održao predavanje o „Eksploratornom inženjeringu u delu ser Artura Klarka“ – sa naročitim osvrtom na primere iz knjiga Matica Zemlja (kao što su vodonična ekonomija, saharovljev pogon, ali i verovatno prvi opis smartfona), Sastanak sa Ramom (projekat „Spaceguard“, cilindrični svemirski brod, biološki roboti, holografsko skladištenje podataka) i 2001: Svemirska odiseja (kontakt putem artefakta i veštačka inteligencija).

Milan M. Ćirković - predavanje o sprezi nauke i SF književnosti na primeru Artura Klarka

Milan M. Ćirković – predavanje o sprezi nauke i SF književnosti na primeru Artura Klarka

Nakon toga binu je preuzeo ženski trio: Nađa Bobičić, kao moderatorka, Jelena Jokanović i Artea Panajotović, sa temom „Permanentna revolucija – feminizam anarhija i utopija u delu Ursule Legvin“. Slično predavanje je već bilo održano na tribinskom programu Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, tako da je ponešto već ponovljeno ali svakako da nije zgoreg podsetiti se da je i Legvinova doživela da joj pet knjiga bude odbijeno pre nego što je postala objavljivana autorka, da je insistirala na „ženskom pripovedanju“, a da je mnogi posmatraju kao preteču postmodernog feminizma, mada je tokom svog rada dobijala kritike upravo od feministkinja.

Tribina o feminizmu, anarhiji i utopiji u delu Ursule Legvin

Tribina o feminizmu, anarhiji i utopiji u delu Ursule Legvin: Nađa Bobičić, Jelena Jokanović i Artea Panajotović.

Marija Milosavljević je bila moderatorka naredne tribine pod nazivom „Fantastika u lektiri: slučaj Žil Vern“ na kojoj su govorili Slobodan Bubnjević i dr Nataša Tučev. Doktorka Tučev je prvo govorila o pitanju šta uopšte treba da uđe u lektiru za mlade, i o kojim se to „konstantnim vrednostima“ može govoriti – pominjući primer „metafizičkih pesnika“ koji su bili vekovima skrajnuti.

„Ako imate poruku nebitno je da li je reč o fantastici ili ne. Pošto je pomenut Tolkin kao neko koga će deca da čitaju (u prvom razredu srednje škole) on ima taj kvalitet“, zaključila je dr Tučev. Međutim, Slobodan Bubnjević se nije baš složio sa ovakvim stavom, vraćajući priču na činjenicu da deca više neće imati Žila Verna u lektiri navodeći da je uzaludno imati dela koja treba da zadovolje neku teoriju, kada deci treba dati maštovite priče.

Tribina o Žilu Vernu

Tribina o Žilu Vernu: Marija Milosavljević, Slobodan Bubnjević i Nataša Tučev.

 

Veče je zatvorila pomalo neobična priča – o jednom pravom čistokrvnom srpskom SF filmu! Tema je bila: „Proza pretočena na filmsko platno: Ederlezi Rising, a o njoj su govorili Zoran Janković, Dimitrije Vojnov, Đorđe Bajić (moderator) i Zoran Nešković – Škrba, čovek po čijoj priči „Predveče se nikako ne može“ zapravo i nastao film. Bila je to prilika da se autor priseti kako je priča stvarana 1983. godine, u vreme kada se kucalo na pisaćim mašinama, dok je Vojnov pričao kako je Zoranovu priču otkrio u jednoj knjizi (Nova alternativna srpska fantastika) koju je dobio od tetke, kao i kako su posle pokušavali da stupe u kontakt sa autorom, što im nikako nije uspevalo, da su potražili i savet advokata i spremali da objave oglas u novinama. Zoran Janković je pomenuo da nema puno adaptacija književnih dela u srpskoj kinematografiji, po čemu se ovo delo delom i izdvaja, a Vojnov je naglasio da je njegova vrednost za srpsku književnu fantastiku u tome što su domaći pisci uspeli da se probiju i u trku za NIN-ovu nagradu (Skrobonja, Stojiljković, Novaković…) ali da je sada otvoreno i poglavlje „ekranizacija“.

Razgovor o filmu Ederlezi Rising i njegovom literarnom uzoru

Razgovor o filmu Ederlezi Rising i njegovom literarnom uzoru: Zoran Janković, Dimitrije Vojnov, Đorđe Bajić i Zoran Nešković.

II DAN – subota, 02. jun 2018. – Klub galerija Polet

Drugi dan 5. Festivala fantastične književnosti Art-Anima, započeo je druženje sa Refestikonom – manifestacijom iz Bijelog Polja koja se već predstavljala na FFK-u, ali ovoga puta akcenat je stavljen na predstavljanje zbirke priča Knez Vladimir.

Govorili su: Goran Skrobonja, Dragić Rabrenović, Tihomir Jovanović i Šeki Musić. Ispred organizatora Dragić Rabrenović je rekao da je vladalo veliko interesovanje za konkurs, te da je stiglo više od 50 priča od kojih je, za objavljivanje, odabrano njih 27 – kasnije je i pročitao imena autora, a tu je bilo od etabliranih pisaca fantastike do apsolutnih početnika, iz svih krajeva ex-YU. O svojim iskustvima kao članovi žirija govorili su Skrobonja, Musić i Jovanović. Novi konkurs, koji je u toku, ponavlja veliko interesovanje, jer je stiglo već 45 priča. Inače, naredno izdanje Refestikona održaće se od 14. do 17. juna u Bijelom Polju.

Promocija festivala Refesticon

Promocija festivala Refesticon: Goran Skrobonja, Dragić Rabrenović, Tihomir Jovanović i Šeki Musić.

Milan M. Ćirković, koji je otvorio svojim predavanjem prvi dan 5. festivala Art-Anima, ovoga puta je, u društvu dr Mladena Jakovljevića i Danila Lučića, govorio o prvom objavljivanju Filip K. Dikovog romana Valis kod nas.

Mladen Jakovljević je istakao da, kao i kod drugih Dikovih dela, ne možemo govoriti samo o „čitanju“ već je prava reč „doživljaj“ Filipa K. Dika. „Reč je o knjizi koja će vas zapitati u kakvoj zapravo stvarnosti živimo“, kaže on. „To je neka vrsta Dikovog testamenta. On je, doduše, više puta pisao svoje literare in memoriame, a ovo je deo njegove religijsko-mistične faze 70-tih“, dodao je Ćirković. Sam tekst nije ni čitak ni koherentan, nije reč o komercijalnoj knjizi ali Valis zapravo jeste stilski najuobličeniji Dikov tekst koji zaslužuje da se nađe pred publikom. Kontrast izdavaštvo će do kraja godine, kako je najavljeno, objaviti još četiri Dikova dela.

Razgovor o romanu ''Valis'' Filipa K. Dika

Razgovor o romanu ”Valis” Filipa K. Dika: Danilo Lučić, Mladen Jakovljević i Milan M. Ćirković.

Na bini Poleta je ostao Mladen Jakovljević, a njemu se pridružio organizator festivala Dragoljub Igrošanac, pošto je na red došlo predstavljanje petog broja „Književne fantastike“.

Upravo je Dragoljub dao osnovni presek novog broja u kojem ponovo imamo i prozni deo ali i esejistiku. Ovoga puta u proznom delu imamo tri priče – prvo delo „KomZaj“ (CommComm) je priča Džordža Sondersa (autora koji je opsežnim tekstom predstavljen u prošlom broju) koji će možda nekome biti pretežak, mada Jakovljević smatra da nam je upravo potrebno više ovakvih priča zbog kojih bi ljudi sigurno više cenili fantastiku. U broju su i priče Naomi Kricer nagrađivana „Slike mačaka, moliću!“ (Cat Pictures, Please!) ali i do sada neobjavljena priča Milete Prodanovića „Zoroastrijanac u Beogradu“.

Publici će, pored temata o preminuloj Ursuli Legvin, svakako biti interesantan i tekst Borisa Lazića o razvoju fantastike u frankofonoj književnosti, gde će svakako pronaći i iznenađujuće podatake o mestu fantastike u jednoj velikoj književnosti, kao što je pomenuta.

Među postavljenim pitanjima bilo je i ono zašto za ovaj broj nije bilo konkursa za domaću priču, a Igrošanac je rekao da je on krivac za to – jer želi da taj segment bude odlično organizovan, ali da se od konkursa nije odustalo i da će naredni najverovatnije biti već do kraja godine.

Publici je predstavljen novi broj časopisa Književna fantastika

Publici je predstavljen novi broj časopisa Književna fantastika: Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac.

Sledeći deo drugog dana bio je dodela nagrade „Art-Anma“ za popularizaciju srpske fantastičke književnosti, koja je pripala Savi Damjanovu. Nagradu je laureatu uručio Dragoljub Igrošanac.

Nagrada Art-Anima za doprinos promociji fantastične književnosti uručena je prof. dr Savi Damjanovu

Nagrada Art-Anima za doprinos promociji fantastične književnosti uručena je prof. dr Savi Damjanovu

Potom je usledio razgovor sa Damjanovim, kojeg je vodio Miloš Jocić koji je prvo ukazao da profesorovo istraživanje fantastike ima višestruki značaj – ukazivanjem na srpsku fantastiku od srednjeg veka pokazao je koliko je naš književni kanon bogat. Ali, tu su i maštovita tumačenja tih tekstova koji i danas, bez obzira na starost, mogu da komuniciraju sa savremenim čitaocima.

Sava Damjanov je, između ostalog, govoreći o piscima koje je proučavao istakao Dragutina Ilića i njegovu dramu „Posle milijon godina“, koja bi, po njemu, svakako mogla da zaživi i u drugim medijima. Takođe se podsetio da je svojevremeno uređivao „Srpsku fantastiku“ za izdavačku kuću Solaris, ali, na žalost, taj projekat je zbog nedostatka finansija ostao nedovršen, a bila je prilika da se tu objave brojna interesantna dela.

Razgovor sa Savom Damjanovim vodio je književni kritičar Miloš Jocić

Razgovor sa Savom Damjanovim vodio je književni kritičar Miloš Jocić.

Kraj večeri doneo je razgovor Aleksandre Aksentijević sa dobitnikom NIN-ove nagrade, Dejanom Atanackovićem, o fantastičnim elementima u romanu Luzitanija.

„Roman je nastao u dve faze“, objasnio je autor. „Prvo je bila kratka priča, koja je potom razvijena u roman. Potka priče o psihijatrijskoj bolnici imala je utopijski karakter. Ja, tokom pisanja romana, pa ni kasnije, nisam poželeo da to svrstam u neki žanr. Zato bih ja voleo da čujem kojem žanru to delo pripada“, rekao je autor, da bi Aksentijevićeva rekla da ga definitivno možemo okaratkeristi kao postmodernizam i magijski realizam. U daljem toku razgovora dosta se razgovaralo o mogućnosti da fantastika predstavlja beg i subverziju, ali i na razliku utopije i distopije. Sam Atanacković je, na kraju, najavio da će biti objavljena zbirka njegovih priča gde će svakako biti radova koji bi izučavaocima fantastike mogli biti interesantni.

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade Dejan Atanacković, govorio je o nagrađenom romanu ''Luzitanija''

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade Dejan Atanacković, govorio je o nagrađenom romanu ”Luzitanija”. Razgovor vodila Aleksandra Aksentijević.

 

III DAN – nedelja, 03. jun 2018. – Klub galerija Polet

Treći dan 5. Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“, svoj uvod je imao u opuštenoj priči vezanoj za svet igara – koji je itekako, kako se ispostavilo, vezan za Tolkinov svet.

Naime, Dušan Kocoljevac i Darjan Kubik su, uz moderaciju Tatjane Ristić, govorili o uticaju Tolkinovih romana kako na D&D (pojavio se 1974. godine) tako i na RPG video-igre. Darjan je upravo pomenuo kako su tvorci D&D-ja želeli da budu u ulozi heroja koja je kod ovog pisca evidenta. Dušan je dodao da su, ipak, tvorci izbegavali da pominju Tolkina jer se on bavio metafizičkim temama što ipak nije osnovna tema „igranja uloga“. Interesantno je da je u prvoj verziji D&D-ja bilo i Entova i Hobita, ali su oni ubrzo nestali iz igre.

Tribina o uticaju dela Dž.R.R. Tolkina na stone RPG i kompjuterske igre

Tribina o uticaju dela Dž.R.R. Tolkina na stone RPG i kompjuterske igre. Govorili Tatjana Ristić, Dušan Kocoljevac i Darjan Kubik.

Iako je i u priči o igrama bilo neizostavno pominjanje i filmova (kao što je ekranizacija Gospodara prstenova), upravo je sledeća tema zašla ozbiljnije u svet filma – tačnije rimejkova i nastavaka.

Mihajlo Vitezović, Anđelka Đukić, u ulozi moderatora, i Igor Vujčić su pokušali da analiziraju sadašnju situaciju u kinematografiji koju obeležavaju brojni rimejkovi i nastavci dobro poznatih priča, te da li je to samo nostalgija, reciklaža ili puko zarađivanje para.

Mihajlo je podsetio da rimejk postoji odavno, i mada ima gomila nepotrebnih i loših, svakako imamo i oni koji su ispali bolji od originala – u svetu žanorvskih ostvarenja svima će tako da padne na pamet Karpenterov Thing. Nostalgija je danas evidentna – ali za slikom vremena u kojem su stizali veliki filmovi. Igor je apostrofirao da kada ostvarenje bude prepoznato kao bolje od originala onda ono ima funkciji, a da današnje društvo može da pravi rimejkove koji su tehnički doteraniji, ali to nas dovodi do pitanja da li je došao kraj kreativnosti i inovacijama.

Tribina o fenomenu snimanja rimejkova

Tribina o fenomenu snimanja rimejkova: Mihajlo Vitezović, Anđelka Đukić i Igor Vujčić.

Povratak u svet književnosti na FFK-u je označila priča o delu Ne daj mi nikada da odem Kazua Išigura. Aleksandar Šurbatović i Tamara Krstić, uz moderatorku Milicu Ulemek, su prvo pričali o tome da li je ovo uopšte SF roman. Ili se može govoriti, pre o elementima SF-a. Ta tema je upravo i izazvala kontroverze, a Krstićeva je rekla da bi se ovo delo možda najbolje odredilo kao distopija. U svakom slučaj element SF-a – klonovi koji služe kao „delovi“ za bogate mušterije, nije samo što ima veze sa žanrom – Šurbatović je istakao da je Išiguro baštinio i na gotskom i postgotskom romanu, ali da je njemu ovo potpuno realističan roman – jednostavno lako se može zamisliti da farma na kojoj se „odgajaju“ mladi ljudi postoji negde danas.

Razgovor o delu ''Ne daj mi nikada da odem'' Kazua Išigura

Razgovor o delu ”Ne daj mi nikada da odem” Kazua Išigura: Aleksandar Šurbatović, Tamara Krstić i Milica Ulemek.

Daleko određenija knjiga je potom došla na red – zbirka Glas u noći Vilijama Houpa Hodžsona, o kojoj je govorio dr Dejan Ognjanović.

Reč je o desetoj knjizi iz Orfelinove edicije „Poetika strave“ i autor koji je bio potpuno skrajnut na ovim prostorima (samo jedna objavljena priča), tako da sada publika okrenuta hororu može da se upozna sa 11 priča ovog pisca koji je itekako poznat po svojim delima inspirisanim svojim mornarskim danima. Čak sedam priča su smeštene na okean i brodove i sve užase koji se tu mogu pojaviti (džinovske krabe, ljudožderski pacovi na napuštenim brodovima…), pokazujući da za sukob sa drugošću ne moramo da idemo u svemir, već je dovoljno da samo malo zaplivamo od obale. Drugi aspekt su tri priče o detektivu Karnakiju, i izuzetno jezivim stvarima koje se tu dešavaju, a poslednja ne pripada niti jednom od ovih pripovedačkih linija, već za glavnog protagonistu ima kvazi-naučnika koji će, u najboljoj nameri, uraditi nešto loše.

Predstavljanje zbirke priča ''Glas u noći'' Vilijama Houpa Hodžsona

Dejan Ognjanović predstavio zbirku priča ”Glas u noći” Vilijama Houpa Hodžsona.

Konačno, za kraj 5. Festivala Art-Anima održana je promocija debitantskog romana Kal juga Mladena Milosavljevića, na kojoj su učešće uzeli još Aleksandar Tešić i istoričar Ivan Nešić. Voditelj predstavljanja bio je Aleksandar Petrović aka Aca Seltik.

Milosavljevićev roman je nastajao pet godina i to je neobična priča o vampirizmu u Srbiji, istakao je Aleksandar Tešić, ovoga puta u ulozi izdavača (knjigu objavljuje Strahor). Sam autor kaže da njegova knjiga ima dva narativna toka i da oba imaju veze sa samim nazivom knjige, a da je njegova ideja za pisanje bila kako promocija folklorne fantastike, tako i predstavljanje jednog istorijskog perioda koji nije baš najbolje poznat čitaocima. Inače, ovo je prva knjiga serijala o Lepenskom Viru, a u trećem delu čitalačka publika može očekivati malo više pseudoistorije. Tokom izuzetno posećenje promocije, istoričar Ivan Nešić je bio zadužen za „poslastice“ – priče i reprodukcije o čuvenim slučajevima vampirizma koji datiraju iz 18. veka, uz jedan „novitet“ koji mu je stigao od kolega iz Španije i koji će sigurno biti predmet daljeg proučavanja i pokušaja istorijskog potrepljivanja dokaza.

Razgovor o vampirima i predstavljanje romana ''Kal juga'' Mladena Milosavljevića

Razgovor o vampirima i predstavljanje romana ”Kal juga” Mladena Milosavljevića. Govorili Aleksandar Tešić, Mladen Milosavljević, Aleksandar Petrović (voditelj) i Ivan Nešić.

Uz zahvalnost Vladimiru Todoroviću na ovom pregledu, zahvalnost dugujemo brojnim učesnicima ali i saradnicima iz izdavačke kuće Kontrast, kluba SKAZ i časopisa Armaturgija, koji su dali veliki doprinos organizaciji Festivala.

Takođe, posebno se zahvaljujemo ljudima koji su učestvovali u izradi veoma efektnog promotivnog video spota za ovogodišnji Festival fantastične književnosti Art-Anima. A oni su: Mihajlo VitezovićMarija StanojevićNemanja MilojevićKonstantin SpasojevićAnja MitVedrana Čačić NikolićAnja Belikov ZlatanovićLjubica DolaševićBogdan Čurguz. Snimanje spota podržala je Biblioteke grada Beograda

/* */