Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek

Na Kolarcu održano predavanje o Nikoli Tesli i Hjugu Gernsbeku

Vladimir Jelenković iz Muzeja Nikole Tesle sinoć je na Kolarcu održao predavanje o Nikoli Tesli i Hjugu Gernsbeku. Kako piše PISB, predavanje je okupilo 60-tak zainteresovanih koji su tako čuli priču o „saradnji dva velika stvaraoca“, ali ne na relaciji Tesla-Vestinghaus, koja je itekako poznata.

Vladimir Jelenković je odmah istakao da Gernsbek nije baš poznat, a oni koji za njega znaju, najverovatnije znaju zbog nagrade „Hjugo“ (koja se dodeljuje za SF ostvarenja u njegovu čast). On je prvo predstavio Gernsbeka – luksemburškog imigranta koji je u SAD došao 1904. godine, i počeo da se bavi uvozom delova za radio-aparate, a svoj najveći doprinos je možda dao upravo u razvoju radio-amaterizma.

Upravo u vreme pokušaja da se od države dobije podrška za zakonsku regulativu radio-amaterizma, došlo je do saradnje Gernsbeka i Tesle. Čuveni naučnik je bio jedan od onih koji je dao podršku ovim naporima. Doduše, i sam Gernsbek je bio pronalazač (ima registrovanih 80 patenata, a 1905. godine je napravio prvi toki-voki), ali je za priču o Tesli značajniji kao veliki i maštoviti izdavač! Uređivao je brojne časopise, pa je tu upravo i pomenut njegov doprinos svetu SF-a. Zbog toga su Gernsbeka nazvali „Čovek koji je izmislio budućnost“, dok je Tesla bio poznat i kao „Čovek koji je izmislio 20. vek“.

Predavanje o Tesli i Gernsbeku ispratilo je oko 60 posetilaca
Predavanje o Tesli i Gernsbeku ispratilo je oko 60 posetilaca

Interesantna priča počinje 1909. godine kada je izlazio „Modern Electrics“. Gernsbek je morao da pogleda i odobri špiglove (prelomljene stranice) časopisa, i za jedan broj je primetio da fali kolumna. Morao je na licu mesta da je dopiše, a pošto je voleo da predviđa odlučio je da napiše jedno predviđanje o dalekoj budućnosti (pošto je par meseci ranije imao tekst o predviđanjima vezanih za radio-amaterizam u narednim godinama). Tekst je tako dobro privhaćen od strane čitalaca, da je krenula lavina pisama u kojima se tražio – nastavak. I tako je on napisao 12 delova, koji su posle okupljeni u knjizi.

Prekretnica u vezi sa Teslom je nastala 1913. godine kada je pokrenut časopis „Electric Experimenter“. Tesla je novinarima tog časopisa postao prava inspiracija, usledila je serija tekstova o čuvenom pronalazaču, ali ono što je najbitnije desilo se 1919. godine kada je Gernsbek naterao Teslu da piše seriju tekstova o sebi. Autobiografski tekstovi „Moji izumi“ su tako počeli da izlaze, i da nije bilo Gernsbeka nikada se ne bi tako detaljno saznalo o detaljima iz Teslinog života. Iako je ugovorom bilo predviđeno da to potraje dve godine, a da se onda svi tekstovi objave kao knjiga, saradnja je raskinuta posle šest mesci – spor je izbio oko Teslinog nepoštovanja rokova.

Gernsbek je sve do 1923. godine pokušavao da ubedi Teslu da nastavi sa pisanjem autobiografije, ali naučnika to više nije zanimalo. Ipak, to nije bio kraj njihovog prijateljstva. Kada je Tesla preminuo, dva dana kasnije Gernsbek je naručio izradu posmrtne maske naučnika, i one su sačuvane do danas.

Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek
Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek