Nasilje i seks u bajkama braće Grim

Crvenkapa

Crvenkapa (film)Pisac Stiven Ivens istražio je uvrnuti svet bajki braće Grim, uspavanki ispunjenih pričama o unakazivanju, kanibalizmu, infanticidu i incestu, prenosti Tportal.hr.

Iza slatkih naslova bajki braće Grim leže mračne priče o seksu i nasilju, smatra Ivens.

“Te bajke daleko su od svega nama danas zamislivog ili prihvatljivog. Da su kojim slučajem nastale kao videoigre, sigurno bi dobile zabranu distribucije”, objasnio je.

Jakob i Vilhelm Grim pisali su u drugačijem svetu. Živeli su u gradiću Kasel u Nemačkoj gde su studirali pravo i književnost te napisali više od 150 priča koje su objavili između 1812. i 1814. Neke od njih su zaboravljene, ali neke poput Crvenkapice, Pepeljuge, Ivice i Marice i Snežane, postale su deo neizostavnog repertoara bajki za decu te se čine bezvremenskim. Tokom godina doživele su transformaciju u bezbrojnim adaptacijama: Dizni ih je ublažio, likovi se pojavljuju u stripovima, filmovima, a pisci ih svakim nadopisivanjem pomalo prekrajaju.

Marija Tatar, profesor nemačkog folklora i mitologije na Harvardu, tvrdi da su originali bili jako daleko od savremenih, adaptiranih verzija priče.

“Nisu bili politički korektni. Prepuni su seksa i nasilja. U ‘Snežani’ maćeha zahteva pluća i jetru malene devojčice. Ona ima samo sedam godina i lovac je odvodi u šumu. To je zastrašujuće. Zla maćeha naterana je da pleše do smrti u užarenim crvenim olovnim cipelama. U Pepeljugi, zlim polusestrama odrezani su nožni prsti i pete”, navodi Tatar.

Bajke o krvoproliću i seksualnosti Džon Apdajk nazvao je pornografijom za klince.

“Ne mogu pratiti sve savremene verzije ‘Snežane’. Nije reč samo o Diznijevoj produkciji. Filmaši rade verzije samo za odrasle izvlačeći iz njih naglasak na perverznoj seksualnosti”, reči su američkog pisca.

U rodnom gradiću braće Grim u toku je izložba originalnih publikacija bajki i ostalih njihovih dela. Postoji i deo izložbe na kojem stoji upozorenje da maloletnici nemaju pristup. U tom delu izložbe, iza teške zavese, odrasli posetioci mogu pročitati najnasilnije isečke iz bajki. Jedna od autorki izložbe, Lujza Denč, smatra da upravo ti “sakriveni” delovi pokazuju da dobro trijumfuje nad zlim, koje uvek na kraju bude kažnjeno i poraženo.

“Postoji dobro i postoji zlo i o tome nema rasprave. To je vrlo razumljivo deci. Jasno je, dobro uvek pobeđuje i to je najvažnija poruka”, kazala je kustosica koja misli da su bajke zadržale privlačnost kroz vekove zbog ostavljanja prostora čitalačkoj imaginaciji. “Karakterizacije su limitirane pa ostaje puno prostora za nadogradnju. Ako vam neko čita, mozak popunjava praznine. To je deo magije bajki”, objasnila je.

Ivens na kraju zaključuje da su bajke braće Gim izrazito mračne, ali i uzbudljive te da će, uprkos nasilnim delovima, preživeti i sledećih dvesta godina.

“Iako su to priče o dobru i zlu, u kojima se laganje i obmanjivanje kažnjavaju, težak pošten rad je nagrađen, dogovori se moraju poštovati, a stranaca se treba pribojavati, ali ipak ne zahvaljuju tome svoju večnu privlačnost. Moralne pouke nikad nisu zabavljale publiku, ali sablasne i napete priče s neizvesnim krajem, sasvim sigurno drže pažnju. Pružaju nam scenario ‘šta ako’: šta ako se dogodi upravo najgora stvar koju smo mogli da zamislimo, ali ublaženo vremenskom distancom, budući da se događaju ‘jednom davno’ i završavaju ‘živeli su srećno do kraja života’. Jasno je da mnoga deca uživaju u zastrašujućim detaljima, a da ih roditelji izbegavaju. Neki roditelji izbegavaju da čitaju ‘Pepeljugu’ smatrajući da je loš model za decu, jer po cele dane samo obavlja kućne poslove”, objašnjava Marija Tatar.

 

 

/* */