Adrijan Sarajlija – lekar koji piše fantastiku

Adrijan Sarajlija

Adrijan SarajlijaNovinska agencija Tanjug, posvetila je opširan članak piscu fantastike Adrijanu Sarajliji, čiji je roman “Ogledalo za vampira” nedavno doživeo novo izdanje pod etiketom izdavačke kuće “Čarobna knjiga“. Tekst naslovljen kao “Adrijan Sarajlija: Od priče prvi roman ‘Ogledalo za vampira'” prenosimo u celosti:

Adrijan Sarajlija: Od priče prvi roman “Ogledalo za vampira 

U relativno zatvorenom krugu poklonika fantastike ime Adrijana Sarajlije nije nepoznato pošto je do sada objavio oko 30 priča toga žanra, ali za one koji prate mejnstrim izdavaštvo on je “otkriće” pošto mu je prvi roman “Ogledalo za vampira” upravo objavila ugledna, sve produktivnija, “Čarobna knjiga”.

Za Sarajliju (1976), rođenog u Zvorniku, životni poziv je medicina i kao lekar-pedijatar leči svoje male pacijente u uglednom Institutu za majku i dete na Novom Beogradu, pre svega se kao kliničar, bavi problemima vezanim za genetiku.

Međutim, sledeći trag svojih prethodnika, lekara koji su nosili u sebi i iskru literarne kreativnosti (Anton Čehov, Laza Lazarević, Miodrag Pavlović…) Sarajlija je iz kruga strastvenih čitalaca, prešao u kategoriju pisaca, opredelivši se za žanr fantastike u najširem smislu te reči i obreo se među onima čije priče ulaze u tematske antologije koje je poslednjih godina priređivao jedan od doajena ovog žanra Goran Skrobonja.

U kratkom razgovoru za Tanjug nakon prve zvanične promocije knjige “Ogledalo za vampira” autor otkriva da je “okidač” da napiše prvi roman bio raspisivanje konkursa za antologiju priča o vampirima Skrobonje i to ga je podstaklo da se zamisli nad zadatom temom.

“Želeo sam da pokušam da smislim priču koja će biti nesvakidašnja, kakvu još nisam čitao o vampiru, kakvog niko nije opisao”, rekao je autor i dodao da se dosetio da bi to mogao biti lik koji želi da sebe pretvori u vampira.

Kako je objasnio Sarajlija čim je zamislio svog junaka i šta bi sve trebalo da prođe da bi postao vampir barem po izgledu bilo mu je jasno da mu nije dovoljan prostor za priču već za ceo kraći roman i tako je rođen njegov romaneskni prvenac kome nije odmah mogao da nađe izdavača pa ga je objavio u ograničenom tiražu kao samizdat.

Pokazalo se, nastavio je priču Sarajlija, da je knjiga imala veći odjek nego što se nadao i mnogi su napisali pozitivne prikaze, od novinara do kolega, već afirmisanih pisaca fantastike, poput Ilije Bakića koji je primetio da je “to neobuzdana, vrcava pripovest koja potvrđuje njegovo zapaženo mesto među mlađim srpskim piscima fantastike, zavređeno prvom zbirkom priča ‘Manufaktura G’ objavljenom 2010.”

“Moja ambicija je da pišem knjige utemeljene u svakodnevnom životu, a koristim se žanrom fantastike kao okvirom koji mi daje slobodu da progovorim o onim temama koje su važne, goruće, ali se lakše ‘gutaju’ kroz fantazmagoriju”,tumači autor svoju poetiku.

Odgovarajući na pitanje zašto je odabrao naslov “Ogledalo za vampira” kada pravila ovog žanra kažu da vampiri ne mogu da vide svoj lik u ogledalu, Sarajlija je odgovorio da knjiga predstavlja dekonstrukciju vampirskog mita. “Promene kroz koje prolazi junak su u funkciji prikazivanja promena kroz koje prolazi savremeno društvo i neki pojedinci”, nastavio je on.

Radnja se događa u Brazilu jer, kako kaže Sarajlija, ta zemlja je svet u malom jer u njoj žive primitivna plemena koja su na nivou kamenog doba, na drugoj strani su metropole sa futurističkom arhitekturom, TV sapunice koje se vrte po celom svetu, sambe, tange, vradžbine, sujeverja i legende…

U takvoj sredini živi Eduardo, šmokljan, profesor istorije, samotnjak, opčinjen mitom o vampirima. Da bi pobegao od sopstevne svakodnevice bira da se prertvori u vampira uz pomoć savremene medicine koja može da mu obezbedi novi “vampirski” izgled. Autor objašnjava da ova želja za transformacijom donosi bezbrojne peripetije Eduardu, često komične ali i istovremeno on prolazi kroz mnogo veće promene nego što je očekivao…

Znate, kaže autor, “želim da poručim da sudbina ne može da se kontroliše i toga postaje svetan moj junak koji je nehotice pokrenuo bizaran lanac događaja”.

Još treba napomenuti da je kolumnista “Blica” Slobodan Ivkov konstatovao da je roman “vešto napisan, nepojamno surov, in vivo!! a novinar “Glasa Istre” Davor Šišović je zabeležio da je “gotovo nepojamno koliko se poruka može iščitati iz ovog romana – svoje mesto su našla i žanrovska parodiranja, političke alegorije, promišljanja o seksualnom opredeljenju, te pitanja odanosti i porodične povezanosti, militarističkog pogleda na svet, potraga za idelanom ljubavi, vrednostima života,pa čak i položaja intelektualaca u savremenom drustvu”.

 

 

/* */