Vampirski pir

Najkrvaviji vampirski pir dogodio se u Kragujevcu 1725!

U letnjoj bašti kragujevačkog Studentskog kulturnog centra, pre desetak dana održano je književno veče posvećeno trilogiji „Kletva Kainova“ poznatog pisca fantastike Aleksandra Tešića.

Budući da je reč o troknjižju čija je tematika vampirizam s početka 18. veka, na promociji je uz Tešića govorio i istoričar i proučavalac motiva vampira u narodnoj tradiciji, Ivan Nešić.

Sam događaj je privukao brojnu publiku, koja je imala priliku da čuje mnoštvo zanimljivosti ne samo iz književnosti, mitologije i folklora, već i iz dokumentovane prošlosti Kragujevca.

A za to se pobrinuo upravo Nešić obelodanivši nedavno otkriveni podatak da je najkrvaviji vampirski pir u Srbiji zabeležen upravo u Kragujevcu 1725. godine kada su ubijene 42 osobe.

Prema Nešićevom kazivanju, istraga koju su vodili vojni lekari austrijskog carstva, pokazala je da su nastradale osobe bile žrtve dvojice vampira, čiji su grobovi odmah zatim i otvoreni. Tada je otkriveno da njihova tela nisu trulela.

Verodostojnost utvrđenog stanja, Aleksandar Tešić je potcrtao rečima: „Treba imati u vidu da su svi habzburški vojni lekari, koji su vršili ekshumacije i autopsije, bili vrsni stručnjaci kaljeni na bojnim poljima. Oni su imali jasnu ideju u kakvom stanju bi trebalo da se nalaze tela preminulih nakon određenog vremena.“

Prikupljanje arhivske građe o ovom slučaju započeo je Nešićev kolega, španski istoričar Alvaro Garsija Marin, koji je izveštaj o ekshumaciji pronašao u primerku „Novog nemačkog posmatrača“ štampanog u Bazelu 1791. godine.

Nešić je na književnoj večeri u Kragujevcu izneo niz prikupljenih podataka o navodnom masakru, ističući da je taj slučaj, po svoj prilici, prvi slučaj vampirizma u Srbiji zabeležen u zvaničnim dokumentima.

„Ovaj događaj je najverovatnije najraniji zabeleženi slučaj vampirizma na teritoriji Kraljevine Srbije“, rekao je Nešić. „U izveštaju se navodi da su dva srpska vampira usmrtila 42 osobe za 72, odnosno, 56 dana koliko su bili mrtvi. Sam slučaj je prijavio kragujevački oberkapetan Staniša Marković Mlatišuma 1. aprila 1725. A istraga je obavljena 5. aprila.“

Podsećanja radi, poznati slučaj vampira Petra Blagojevića iz Kisiljeva, za koji se verovalo da je najstariji dokumentovani slučaj vampirizma, datiran je 06. aprila 1725. godine.

Istragu kragujevačkog masakra, sproveo je austrijski doktor Fridrih Nojfers, a prema rečima Ivana Nešića, postoje indicije da je istrazi prisustvovao i princ Karl Aleksandar Virtemberški, guverner Srbije.

Sam proces ekshumacije i autopsije doneo je bizarna otkrića.

„Telo starijeg vampira je pronađeno u savršeno očuvanom stanju sa tečnom krvlju u krvnim sudovima. Interesantno je da je na telima vampira primećeno da osim klasičnih primera mekane kože i dugih noktiju, postoji proces zarastanja rane uočen neposredno nakon probijanja kocem. A prilikom probijanja starijeg leša, krv je visoko prsnula u mlazu“, kaže Nešić.

Zanimljivo je i to da je celu istragu obezbeđivalo oko 300 vojnika i pripadnika srpske hajdučke milicije. A bile su prisutne stotine ljudi na koje se anonimni autor izveštaja poziva kao svedoke.

Histerija koja je tokom 18. veka potresala celu Evropu otkrićima vampirizma u srpskim krajevima na južnim obodima Habzburške monarhije, doprinela je stvaranju jednog od najatraktivnijih motiva savremene književnosti i pop kulture.

Sve je više domaćih pisaca koji se ponovo vraćaju ovoj temi, a Aleksandar Tešić, jedan od onih koji na ozbiljan način pristupaju istraživanju srpskog usmenog i pisanog predanja – čijim nasleđem ujedno i napaja svoje stvaralaštvo – o motivu vampira u narodnim verovanjima kaže:

„Možete to nazvati sujeverjem, ali to je deo nas. Svi mi znamo za rituale koji se obavljaju kada neko umre. Svi oni su s ciljem da se pokojnik ne povampiri“, rekao je Tešić. „To je tema o kojoj niko ne želi da govori“.

Izvor: Art-Anima.com