MRAČNI BOGOVI T.E.D. Klajna – zbirka horor novela

Mračni bogovi - Ted Klajn

U čuvenoj Orfelinovoj ediciji „Poetika strave“, nedavno je objavljena kolekcija novela Mračni bogovi (1985) američkog pisca T.E.D. Klajna. Ovaj autor tokom svoje dugogodišnje karijere nije mnogo toga objavio (svega jedan roman, dve zbirke i nekoliko priča štampanih u različitim publikacijama), ali za sve ono što jeste objavio, dobio je pozitivne kritike zbog pažljive konstrukcije i suptilne upotrebe horor elemenata.

U odnosu na originalno izdanje na engleskom jeziku, zbirka objavljena na srpskom ima jedno više prozno ostvarenja zahvaljući insistiranju urednika edicije, dr Dejana Ognjanovića, i dozvoli dobijenoj lično od autora.

Tako ovu knjigu čine novele „Deca kraljevstva“, „Piti“, „Crni čovek sa rogom“, „Najdelmanov bog“, dodatna noveleta „Događaji na farmi Porotovih“, kao i opširan pogovor uređivača „T.E.D. Klajn: Lavkraftov marljivi učenik“, u kome se Klajnova poetika objašnjava kao vrlo osobeni spoj poetika Hauarda Filipsa Lavkrafta i Stivena Kinga.

U odlomku iz pogovora, Ognjanović ovu tvrdnju podvlači sledećim rečima: „Ako je polazišna tačka Klajnove poetike definisana Lavkraftom, njegova odredišna lako je mogla biti definisana skoro dijametralno suprotnim piscem – Kingom. Za razliku od drugih velikana horor književnosti svog doba, Ligotija i Ejkmana (s potonjim se jednom, u Londonu, i sreo), čiji ih svetonazori, pristup i stil pisanja nužno svrstavaju u zabran kulta, jer prosečnom čitaocu njihovi svetovi nisu smesta komunikativni i zahtevaju izvesno navikavanje, Klajnov jezik, iako sofisticiran i pažljivo građen, ne odskače primetno od uobičajenog stila kvalitetne horor proze svog vremena kakvu su pisali, recimo, Remzi Kembel, Piter Štraub, Tomas Trajon ili Stiven King.“

„Njegovi junaci su obični, prosečni ljudi s kojima čitalačke mase mogu lako da se identifikuju, ambijenti u kojima žive i problemi sa kojima se susreću takođe su svakodnevni, opšte-prepoznatljivi, a pripovedanje je pitko, linearno, jasno, bez naročitog eksperimentisanja, dvosmislenosti i očiglednih odmaka od konvencionalnih vrsta naracije na koje su čitaoci navikli. Pored toga, svojom dinamičnošću, jasno razrađenim zapletima, naglašenom vizuelnošću i obiljem dijaloga, ta proza je izrazito sinematična (tj. nalik filmu), što je takođe jedan od važnih zahteva za masovnu popularnost jednog savremenog dela“, navodi Ognjanović.

Novele zastupljene u zbirci Mračni bogovi:

„Deca kraljevstva“
Usred Njujorka jedan čovek od skromnog sveštenika otkrije neomitologiju o navodnoj rasi podzemnih bledih, veoma zlih humanoida. Iako niz epizoda kao da ukazuje da u toj priči ima istine, on to odbacuje kao fantaziju. A onda u celom gradu, usred noći, nestane struja…

„Piti“
Zabava povodom useljenja u novu kuću, nekadašnju farmu, u šumovitoj zabiti Konektikata. Gomila njujorških japija smeje, se, zabavlja, šali sa svojim domaćinom – ali iz fragmenata raznih razgovora, kao i nekih dešavanja, javljaju se nagoveštaji da je ta kuća stečena na nečastan način, da je prethodni vlasnik poludeo (doslovno: u ludnici je, gde je samom sebi rukama iščupao grlo), a da je za sobom, možda, ostavio nekakvog ljubimca… koji odavno nije nahranjen…

„Crni čovek sa rogom“
Stariji pisac iz Njujorka nekada davno družio se sa Lavkraftom i pisao priče u njegovom stilu; ceo život proveo je u njegovoj senci. Sad, u smiraj svojih dana, čuje ispovest čoveka koji beži od mračnog božanstva iz džungla Malezije koje je obožavao Čo-Čo narod, o kojem je Lavkraft pisao. Piščev život pretvara se ubrzo u horor priču jeziviju od onih koje je sam pisao…

„Najdelmanov bog“
Najdelman ima uspešan posao u marketinškoj agenciji, skupocen stan, ženu, dete, ljubavnicu… ali njegovu rutinu razbija jedan naizgled luckasti hevimetalac koji je u Najdelmanovoj pesmi iz mladosti pronašao uputstvo za oživljavanje „sluge“ koji će obožavati naročio zloćudno božanstvo koje je Najdelman jednom davno izmislio. Luckasti čovek tvrdi da je u tome uspeo, da veliki stvor načinjen od otpada i đubreta izvršava njegove komande, ali da bi radije slušao onoga koji ga je stvarno stvorio…

„Događaji na farmi Porotovih“
Mladi profesor iz Njujorka odlazi u nedođiju Nju Džerzija, u jednu staromodnu versku zajednicu, usred šuma, potoka i netaknute prirode, kako bi pripremao kurs iz horor književnosti. Međutim, ubrzo on, nenamerno, oživi drevno zlo iz šume koje počne da se ispoljava na podmukle načine…

„Događaji na farmi Porotovih“ je inspirisana Makenovim „Belim ljudima“, kao i Lavkraftom uopšte, a naročito pričama „Danički užas“ i „Boja izvan ovog svemira“. Nju je kasnije Klajn razradio i proširio u svoj za sada jedini roman – Ceremonije (The Ceremonies, 1984)

Knjiga Mračni bogovi sadrži 370 strana. Sve novele je preveo Dejan Ognjanović. Ilustracije je uradio Nikola Vitković.

T.E.D. Klajn - Mračni bogovi

T.E.D. Klajn – Mračni bogovi

/* */