Milena Benini na Hrvatskom radiju o Žilu Vernu

Žil Vern

U najnovijem izdanju radio emisije „Između redaka“, koja se utorkom emituje na Prvom programu Hrvatskog radija, gostovala je Milena Benini zagrebačka književnica, teoretičarka i poznata autorka brojnih proznih i esejističkih dela iz domena fantastike.

Povod njenog gostovanja bio je razgovor o stvaralaštvu Žila Verna, njegovom doprinosu žanru naučne fantastike i kratkim crticama iz njegovog života. Autorka i voditeljka emisije bila je Anita Anić.

Žil Vern je bio uspešan književnik i jedan je od najprevođenijih francuskih pisaca. Interesovala su ga naučna dostignuća njegovog vremena, kojima se koristio pri pisanju i stvaranju svojih zanimljivih proznih dela, te neistražena egzotična područja. Često ga nazivaju književnikom vizionarom, a smatra se i jednim od začetnika naučne fantastike.

Malo je poznato da Žil Vern iako je često pisao o jako dalekim i egzotičnim predelima, zapravo nikada nije kročio van Evrope, izuzev jednog dvonedeljnog boravka u Americi. Pri stvaranju svojih dela služio se pisanim izvorima, naučnim radovima, naučnim časopisima i putopisima. Imao je dar da uverljivo dočara predele u kojima nikada nije bio.

„Uvek je bio u stanju da svoje junake i svoje priče smesti na neka neobična mesta, a da mu nije bilo neophodno da ih vidi“, istakla je Milena Benini. „On je strahovito pratio i putopise i naučne radove svoga doba. To je ujedno i jedan od razloga što je ušao među očeve i preteče naučne fantastike, jer je bio stvarno jako zainteresovan za sva moguća naučna otkrića“.

Milena je zatim navela zanimljiv primer velike debate koja je vođena među naučnicima Vernovog doba oko budućnosti ljudskog letenja, odnosno hoće li se nauka koncentrisati na dalji razvoj balona, ili na letelice teže od vazduha, što su mnogi smatrali potpunim nonsensom. Upravo je Žil Vern  u svojim delima vizionarski opredelio toj drugoj, naizgled, nemogućoj opciji.

„Kad god je opisivao bilo koji tehnički element u svojim pričama, uvek se, maksimalno, koliko je mogao, držao naučnih saznanja svog doba, a onda iz njih dalje ekstrapolirao na jedan stvarno pedantan, moglo bi se reći, naučni način“, rekla je Milena Benini.

Kao karakteristiku Vernovog stvaralaštva gošća emisije „Između redaka“ istakla je veliki, „nezaustavljivi“ optimizam.

„To je bila jedna prepoznatljiva Vernova karakteristika, da je verovao da će napredak nauke i tehnologije donositi napredak i u nekom ljudskom smislu. Tu se zgodno može kontrastirati sa Velsom, koji je takođe otprilike u isto vreme stvarao. I on se takođe bavio proto naučnofantastičnim temama, međutim on je bio jedan onako tipičan pesimista. On je uvek verovao da će ljudi zapravo na neki način ispasti gadovi, koju god tehniku da imaju na raspolaganju. Kod Verna je zanimljjivo to što je u jednom trenutku odstupio od tog svog prepoznatljivog optimizma. Reč je o romanu ‘Pariz u 20. veku’“.

„Pariz u 20. veku“ objavljen je 1994. godine. Bio je previše pesimističan pa je Verna njegov izdavač savetovao da ga ne objavi, ističe Milena Benini.

Milena Benini govori o Žilu Vernu

Milena Benini govori o Žilu Vernu

Voditeljka emisije, Anita Anić, postavila je pitanje kako su se s kasnijeg stanovišta naučne fantastike razmatrala dela dvoje rodonačelnika žanra Meri Šeli (čiji se roman iz 1818. godine „Frankenštajn ili Moderni Prometej“ uzima za prvo književno SF delo) i Žila Verna koji je epitet rodonačelnika dobio zahvaljujući većem broju vizionarskih dela.

„Meri Šeli je u ‘Frankenštajnu’ ispitivala odnos između tehnologije i čoveka, odnos između čoveka i posledica nekakvog naučnog razvoja, a Verna je više zanimala sama tehnika“, odgovorila je Benini, navodeći primer romana „Put na Mesec“ i neverovatno detaljan opis svemirskog broda i putovanja na Zemljin satelit.

„Ljudi su to upoređivali sa stvarnom misijom Apolo, koja je dospela do Meseca i ustanovili da ima strahovito mnogo podudarnosti. Da ima veoma mnogo stvari koje je Vern dobro predvideo. Taj aspekt, dakle, čisto tehnički, nije toliko zanimao Meri Šeli.“

Kao bitnu razliku u pristupu pisanju naučne fantastike između ovo dvoje autora, Milena Benini vidi i u mnogo većem književnom opusu Žila Verna, kao i njegovoj velikoj popularnosti koju je stekao za života zahvaljujući optimističnom stavu koji je provejavao u njegovim delima. Kao potvrdu ovih reči, Milena navodi loš prijem čitalaštva „Poslednjeg čoveka“, vrlo pesimističkog naučnofantastičnog romana Meri Šeli.

Benini je istakla da je Meri Šeli bila iskreno zapanjena kada se po objavljivanju ove knjige suočila sa reakcijom javnosti koja se pitala „kako je jedna žena mogla napisati tako strašnu priču“. Žil Vern nije napravio takvu grešku.

Snimak emisije „Između redaka“ traje gotovo 18 i po minuta. U uvodnom delu pročitan je kratak odlomak romana „20.000 milja pod morem“. Tekst je čitao Janoš Remer.

Snimak razgovora možete slušati direktno ili ga preuzeti u mp3 formatu sa stranice:

http://radio.hrt.hr/prvi-program/ep/jules-verne/175850

/* */