KOS objavio prvu knjigu iz serijala ”Dragojl ratnici”

Dragojl ratnici - Duško Blagojević

U izdanju Književne omladine Srbije objavljen je roman „Dragojl ratnici – Duhovi rata“ Duška Blagojevića. Ideju za svoje delo ovaj 38-godišnji diplomirani ekonomista dobio je tokom studentskih dana, pod snažnim uticajem brojnih književnih ostvarenja iz domena epske fantastike. Knjiga „Dragojl ratnici – Duhovi rata“ trebalo bi da bude prva u planiranoj trilogiji.

Priča nas vodi u svet opterećen neutaživim osvajačkim apetitima Cara severa, koji želi da pokori sve narode i konačno pronađe i osvoji legendarni Nevidljivi grad. Srednje kraljevstvo, koje je prvo na udaru moćnog osvajača, zajedno sa kraljevstvima sa juga nalazi se na meti iznenadnih i žestokih naleta maskiranih napadača užarenih očiju – Duhova rata.

I dok traju surove borbe između Severnog carstva i Srednjeg kraljevstva, veštom igrom huškača i ratnih profitera, dva najveća kraljevstva Juga, tradicionalni prijateljski narodi, bivaju uvučeni u međusobni sukob. Drevni plamenovi upozorenja gore u hramovima južnih kraljevina, a Red Dragojl ratnika kreće u misiju protiv sila tame i u potragu za odgovorom ko stoji iza zloglasnih Duhova rata.

Pored toga što knjiga o Dragojl ratnicima donosi, naizgled, uobičajenu priču o borbi dobra i zla, ona donosi i jedan netipičan pristup ovoj temi. U razgovoru sa Duškom Blagojevićem, pokušaćemo da vam približimo sadržaj onoga šta vas sve očekuje u ovom proznom ostvarenju, kao i planiranim nastavcima.

Duško Blagojević

Duško Blagojević

Art-Anima: Da li su postojali neki naročiti uzori za pisanje romana „Dragojl ratnici – Duhovi rata“?

Duško Blagojević: Nema naročitih uzora, niti dela, niti autora, koji su bili direktna pokretačka snaga za pisanje knjige. Oni su svi zajedno izvršili uticaj na mene da kreiram sopstvenu priču. Svakako da sam uživao u delima epske fantastike, pre svega Tolkina (trilogija „Gospodar prstenova“), En Mekarfi (trilogija „Zmajevi Jahači Perna“), Rodžera Zeleznija („Hronike Ambera“) i Džordža Martina (serijal „Pesme leda i vatre“) i da sam koristio neke obrađene motive koji jesu zaostavština kolektivnog svesnog i nesvesnog, te grupacije pitanja o suštini postojanja i borbi između dobra i zla u svakome od nas. Nastojao sam da u moju priču unesem sebe i sopstvenu originalnost.

Art-Anima: Šta vas je motivisalo da napišete ovo delo?

Duško Blagojević: Priznajem, oduvek sam imao bujnu maštu. Maštarenja i sanjarenja o nekom čudnom i magičnom svetu u kome je sve moguće oduvek su fascinirali kako odrasle tako i decu iz prostog razloga što se svako uživi u stvaralački proces.

Motivisan pre svega mitologijom, mističnom dalekom prošlošću i nezabeleženom istorijom čovečanstva, epom, fantastičnim svetom i sopstvenom potragom za odgovorima na večita životna pitanja polako, ali sigurno, još u studentskim danima nastaje scenario za priču o Dragojl ratnicima.

Jedan od osnovnih motiva za pisanje romana nalazi se u neospornoj, ali tužnoj i zabrinjavajućoj činjenici da svaki dečak sanja ili mašta da je ratnik-heroj, on često maše mačevima još uvek nesvesan da svaki njegov zamah uništava neko biće iz mašte, lišava ga života radi njegovih sopstvenih interesa. Iako je uglavnom ta dečačka mašta inspirisana plemenitim ciljevima o boljem i srećnijem svetu, kakvo dobro može proizaći od čoveka, bio on vitez plemenitog roda ili običan sanjar koji živi svoj san, koji u rukama nosi mač spreman da njime poseče onoga koji mu stane na put. Nije li to pre zaostavština neke „spartanske“ ratne obuke koja je duboko usađena u svest čovečanstva nego prava ljudska priroda? Možda baš zato više pričamo o ratnicima osvajačima, dok za mirotvorce retko ko mari.

Drugi motiv je: Duhovi rata krvlju ispisaše tamnu istoriju čovečanstva koja iznova preti da se ponovi i pomrači novo doba. Kako i zašto nastaju Duhovi rata? Kako je moguće da je čovečanstvo toliko puta u prošlosti nasedalo na njihove igre i još uvek naseda?

Velika greška čovečanstva jeste stroga podela na „nas“ i „njih“ na „mi smo dobri“ i „oni su zlo.“ Suviše često se zaboravlja da svako od nas vodi bitku sa sopstvenim unutrašnjim demonom i da je to zaista najveća epska bitka za koju čovečanstvo zna, a da je svako od nas svojevrsno bojno polje važnije od bilo koje livade ili kakvog terena gde su se vodile ljute bitke iz prošlosti, dok su se Duhovi rata u pozadini grohotom smejali i zadovoljno trljali ruke.

Ko su na kraju ti Duhovi rata i kako su nastali? To je glavno pitanje romana i dok se knjiga čita odgovori se slažu lagano poput nekog složenog mozaika.

Treći motiv je sama priroda epske fantastike koja u svojoj srži priča priču o ratnim sukobima. Ali, to je samo jedan važan segment. Mudrost epske fantastike leži i u činjenici da čovek nije ratnik nego biće koje harmoniju treba da kreira i ona čitaoce širom sveta podseća upravo na tu istinu.

Art-Anima:  Zašto ste se odlučili da roman bude uvodni deo serijala, a ne zasebna knjiga, i koliko bi serijal trebalo da sadrži delova?

Duško Blagojević: Priča koju želim da ispričam je previše složena da bi sve stalo u jednu knjigu. Još dok sam pravio scenario bilo je jasno da je reč o romanu u nastavcima. Ideje su vremenom nadolazile i priča i likovi su sazrevali zajedno sa mnom punih 20 godina. Iz tog razloga tek trilogija o Dragojl ratnicima upotpunjava i zaokružuje jedinstvenu priču o svetim ratnicima, iako svaka od tri knjige može da bude zasebna celina. Svaka knjiga se nadovezuje direktno na prethodnu, ali se fokus pomera na druge događaje i zbivanja.

Verujem da će prva knjiga u serijalu „Dragojl ratnici – Duhovi rata“ privući čitaoce, dati im odličnu osnovu za moj magični svet i da će otvoriti vrata za još uzbudljivije nastavke: „Nevidljivi grad“ i „Prokletstvo Zlatnog grada“.

Art-Anima: Kakav je po vašem mišljenju značaj književne epske fantastike u svetu, a kakav je kod nas?

Duško Blagojević: Ne bih pravio podelu na „svet“ i „nas“ kada je u pitanju značaj književne epske fantastike. Ona ima u svetskoj književnosti univerzalan i vanvremenski karakter. Taj žanr je oduvek bio izuzetno važan i po mom mišljenju postaje sve značajniji šireći svoj uticaj istovremeno na zabavu, edukaciju, motivaciju, ali daje značajan doprinos i na kulturološkom planu.

Ni jedan žanr nema toliko mogućnosti da na simboličan način, uz pomoć mašte i inspiracije, izmeša stvarni i tajanstveni izmišljeni svet. Proces kreiranja stvarnosti u tom fantastičnom svetu odvija se nesmetano bez ograničenja i prepreka. U njemu je autor oslobođen od društvenih stega i sopstvenih okova i ima svu slobodu da o bilo kojoj temi zaista kaže šta misli i oseća. Taj osećaj nesputanosti je često oslobađajuća i osvežavajuća energija i iz nje često ispliva mnogo bolje sagledavanje stvarnosti.

Tanka je linija između jave i sna. Poput artiste koji hoda na žici balansirajući između stvarnog i fantastičnog sveta u procesu maštarenja ljudi neće videti sa svoje leve strane (leva hemisfera mozga je zadužena za logiku) stvaran, a sa svoje desne strane (desna hemisfera je zadužena za maštu) magičan svet. Ta dva sveta će se stopiti u jedan koji će okruživati našeg artistu na žici, baš kao što zajedno leva i desna hemisfera mozga čine jedinstvenu celinu.

Albert Anšatajn je izjavio jednu mudru misao: „Mašta je važnija od znanja!“

Mašta je stvorila sva najveća dostignuća najvećih umova čovečanstva. Zar nam upravo ti velikani nisu dokazali da je sve moguće ako verujemo i radimo ono što nas ispunjava i inspiriše?

Epska fantastika nam pomaže da u sebi pronađemo odgovore na sledeća pitanja: Šta se desilo sa našom sposobnošću da stvaramo maštom i kreativnošću svoju realnost i u ovom stvarnom svetu? Šta se desilo sa svim tim snovima? Zašto smo od njih odustali? Epska fantastika je zato tako primamljiva, puna izova i mogućnosti za sve one koji gaje svoju maštu i kreativnost. Izgleda da je svima nama često potrebno da, kad tad, odlutamo u svet magije, da tamo sakupimo energiju i hrabrost kako bi u stvarnom svetu stvorili ono što nam zaista treba.

Na svima nama koji danas pišemo epsku fantastiku stoji velika odgovornost. Mislim da nadolazeći autori i čitaoci osećaju da epska fantastika nije samo vitlanje mačevima i bacanje magija, nisu u pitanju samo bezpoštene bitke i prolivanje krvi, ratovi i osvajanja. Nasilje se previše preselilo u svakodnevnicu, pa čak i u književnost. Vreme je da se pričaju drugačije, svakako uzbudljive i dinamične priče koje će nas podsetiti na prave vrednosti koje obično smatramo da se podrazumevaju – ljubav, razumevanje, mir. Ne, dame i gospodo, one se na podrazumevaju, njih gajimo u nama. Epska fantastika nas oduvek na to podseća, a danas nam je to, rekao bih, potrebnije nego ikad.

Iz svega ovde iznetog može se zaključiti zašto žanr epske fantastike širom sveta ima zabavni, ali sve više i edukativni, motivacioni i kulturološki značaj.

/* */