Književno veče posvećeno delima Vladimira Lazovića

Sokolar - Vladimir Lazović

U okviru redovne tribine Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ u ponedeljak 08. maja, s početkom u 19 časova, u Domu omladine Beograda (sala na I spratu) biće upriličeno književno veče pod nazivom „Vladimir Lazović: Majstor srpske fantastike“.

Književno veče se organizuje povodom izlaska knjige sabranih Lazovićevih priča „Sokolar“. Ovom knjigom se obeležava 40 godina autorovog književnog rada, a na predstavljanju će, pored Vladimira Lazovića, govoriti izdavač Boban Knežević i urednik izdanja Zoran Stefanović.

Obimno izdanje na 630 strana čine četiri Lazovićeve knjige objedinjene u  jednom tomu: „Sokolar“ (slovenski mač i magija), „Ćutljiva sestra sna“ (moderni mitovi i bajke), „Staze kojima niko ne ide“ (alternativna istorija) i „Profili haosa“ (kiberpank i futurofantastika). U knjizi su zastupljene 34 kratke priče, novelete i novele. Prateće tekstove čine predgovor autora „Kad je Baš Čelik sreo Neuromansera“ i pogovor „Kad je Baš Čelik sreo Poglavara kletnika (i šta je posle bilo)“, obimna studija priređivača Zorana Stefanovića „Pukovnik koji vlada žanrovima: Fantastika Vladimira Lazovića“, bibliografija sa preko 100 jedinica, četiri vinjete Miroslava Lazovića i Vuka Dragićevića

Vladimir Lazović je rođen 1954. godine u Beogradu. Višestruko je nagrađivani pisac naučne fantastike i fantazije iz Beograda. Po zanimanju je elektroinženjer. Kritičari ga smatraju za obnovitelja i osnivača nekih žanrova u srpskoj i jugoslovenskoj fantastici: od slovenske epske fantastike, preko kiberpanka do alternativnih istorija.

Objavio je roman „Hrim, ratnik“ i sabrane priče u jednom tomu „Sokolar“. Zastupljen je u petnaestak najvažnijih žanrovskih antologija i izbora fantastike u Jugoslaviji i Srbiji. Novelom „Sokolar“ premijerno objavljenom u časopisu „Sirius“ 1987. godine, objedinio je najznačajnije nagrade za fantastiku u bivšoj Jugoslaviji – „Lazar Komarčić“ (Beograd) i „SFera“ (Zagreb). Dobitnik je nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolju domaću novelu i za „Preko duge“ (1994) i „Beli vitez“ (2003), pisanu koautorski sa Vladimirom Vesovićem. Bio je predsednik Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ od 2004–2008. godine.

O značaju „Sokolara“

Ime Vladimira Lazovića se još od kraja sedamdesetih vezuje za uspešne naučnofantastičke i epskofantastičke priče, objavljivane po kultnim časopisima SFR Jugoslavije: Galaksiji, Sirijusu, Politikinom Zabavniku, Alefu i Znaku Sagite. Priča „Sokolar“ (Sirijus, Zagreb, 1987) osvaja nagrade „Sfera“ (Zagreb) i „Lazar Komarčić“ (Beograd), i predstavlja prekretnicu za celokupnu jugoslovensku fantastičku scenu: uvodi motive slovenske i srpske mitologije, pokreće lokalno bitna pitanja, postavlja mesta radnje na domaći teren, u kontrastu sa tada tekućom praksom oponašanja strane fantastike i smeštanja likova sa stranim imenima u angloamerički ili nacionalno neodređen kontekst.

Uspeh „Sokolara“ je potvrdio opredeljenje pisaca okupljenih oko Društva „Lazar Komarčić“ te je pokrenuo niz pisaca da odbaci postojeća predubeđenja da „leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac“, pa nam od 1988. do danas donose niz antologijskih priča i romana Radmila Anđelkovića, Bobana Kneževića, Zorana Jakšića, Dragana R. Filipovića, Gorana Skrobonje, Ilije Bakića i drugih, smeštenih prostorno i duhovno u srpsku kulturu.

Iako je Lazović već četiri decenije prisutan u periodici i antologijama, do sada je monografski imao objavljeno samo jedan roman, „Hrim, ratnik“ (1987), dok sabrane priče nisu bile dostupne u knjiškom obliku. Ova nepravda je ispravljena ove godine. Kao prva knjiga u ediciji „Posle milijon godina“ izdavačka kuća „Everest medija“ Bobana Kneževića objavljuje u jednom tomu pod sudbinskim naslovom „Sokolar“, četiri knjige sa 34 Lazovićeve priče: „Staze kojima niko ne ide“ (alternativna istorija), „Sokolar“ (mač i magija), „Ćutljiva sestra sna“ (moderni mitovi i bajke), i „Profili haosa“ (kiberpank i futurofantastika). Izdanje je propraćeno esejima autora, obimnom studijom urednika Zorana Stefanovića „Pukovnik koji vlada žanrovima“, detaljnom bibliografijom i biografijom.

Izlazak zbirke „Sokolar“, koja otvara ediciju monumentalnih sabranih priča najvažnijih pisaca srpske i regionalne fantastike, od velike je važnosti za našu popularnu kulturu. Od kriznih godina sa kraja 20. veka veka i urušavanja dostupnih žanrovskih kiosk-izdanja čitaocima i istraživačima postalo je teško pratiti scenu književne fantastike koja se prenela u slabo dostupna izdanja, fanzine i književne časopise. Zbog toga se desio paradoks, da je jedan od važnih i nagrađivanih, stalno prisutnih autora novijoj publici nedostupan i nepoznat.

„Sokolar“ je prilika da ljubitelji domaće fantastike najzad popune jednu bitnu rupu na svojim policama i da se upoznaju sa svojim novim omiljenim piscem. Kad je pročitate i budete tražili još, uskoro ćete i naći: u pripremi je reizdanje Lazovićevog romana „Hrim, ratnik“, kao i više stripskih adaptacija u izvođenju Jane Adamović, Miroslava Lazovića i drugih stripara.

Vladimir Lazović

Vladimir Lazović

/* */