Četiri knjige iz Tardisa

Beogradski izdavač Tardis je još odavno najavio da će do Sajma knjiga objaviti dosta novih naslova, i “poplava” upravo kreće – najavljuje PISB. Za ljubitelje fantastike predstavljamo samo prvi deo povećeg kolača – četiri knjige koje uskoro izlaze iz štamparije.

Mirjana Detelić: Dorkasi“Dorkasi” – Mirjana Detelić
U antičko vreme pre Platona, u doba koje je – iako pismeno – prednost davalo usmenoj tradiciji, obrazovni sistem je počivao na tri kategorije didakta: hironima, dorkasima i homerima. Hironi i homeri bili su davaoci sekularnog obrazovanja, nisu imali posebne škole i uglavnom su podučavali na otvorenom, u senkama drveća, kraj potoka, u maslinjacima, ili u hladu kolonada na agorama. Oni su sa đacima bili od prvog do poslednjeg stepena školovanja – homeri malo kraće nego hironi koji su, osim o nauci, vodili računa i o telesnim veštinama i borbenim tehnikama svojih đaka, pa su morali početi malo ranije nego homeri koji su se bavili uglavnom filozofijom i poezijom. Školovanje je pod takvim uslovima trajalo prema dogovoru, a prava i obaveze obe ugovorne strane štitio je grad u kome se nastava odvijala.

 

Biljana Malešević: Prolaz“Prolaz” – Biljana Malešević
…Imao je sedam prstiju na jednoj ruci, tri na drugoj, formu čoveka, trup, dve ruke, dve noge, glavu i tu je prestajala sva sličnost. Oči, sitne i crvene, nos kao da je raznet nekom gadnom povredom. Trbuh mu je visio kao prazan džak, tako da se polni organi, ako ih je uopšte i imao, bogu hvala, nisu videli. Koža mu je bila sivo-zelenkasta. Svaki detalj bezbrojnih krasta i tumoroznih izraslina, opeklina trećeg i četvrtog stepena, bio je jasno vidljiv. Ovaj čovek, ako je to čovek, trebalo bi da je već godinama mrtav.
“Ali nisam mrtav. Trebalo bi da budem, ali nisam. Svi smo takvi kod nas.”

 

Radmilo Anđelković: Oko za drugi svet“Oko za drugi svet” – Radmilo Anđelković
Slika sna se neukrotivo trza i razlaže na piksele osnovnih boja. Beži sa sive mrlje očnog dna. Tek tu i tamo može nešto da se razazna.
Krošnja pitomog kestena, naglavce, kao kišobran zavitlan vetrom. Brzo promicanje okomite stene.
Čudno ukorenjen grm kleke, kvrgav i pakostan. Svetlucava kap krvi na klekinim iglicama pošto je uzaludno pokušao da se uhvati za granu.
Druga, na jagodici prsta, razliva se po papilama otiska.

 

Neda Mandić Spasojević: Čuvari severa

“Čuvari severa” – Neda Mandić Spasojević
Prisustvujemo kraju jednog sveta. Možemo na to gledati kao na kraj vremena, o čemu nam govori majanski kalendar.
Ili je možda reč o kraju istorije o kojem govori Fukujama. Možda, ako ova civilizacija povuče ceo svet za sobom.
A možda je samo reč o kraju jedne civilizacije – koja je, uostalom, i rekla već skoro sve što je imala reći.
Možda će se pojaviti neki novi ljudi. Možda ih već ima u nekom paralelnom univerzumu.

/* */