Izveštaj sa III Festivala fantastične književnosti Art-Anima

III Festival fantastične književnosti Art-Anima

Od 29. maja do 01. juna 2016. godine u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda održan je III Festival fantastične književnosti Art-Anima. Sledi detaljan izveštaj svih događaja održanih tokom ove četvorodnevne manifestacije, koji je objavljen na sajtu radio emisije „Pogled iz svemirskog broda“. Autor teksta je Vladimir Todorović.

Prvi dan trećeg Art-Anima festivala fantastične književnosti

Treći festival fantastične književnosti Art-Anima otvorilo je u 18 sati predstavljanje knjige „Nameštaljka“ izdavačke kuće Odiseja. O njoj su govorili urednica Marija Vukosavljević, prevodilac Petar Kapuran i Aleksandar Gubaš, organizator jednog omladinskog čitalačkog kluba.

Predstavljanje romana ''Nameštaljka'' Malkolma Rouza - Marija Vukosavljević, Petar Kapuran i Aleksandar Gubaš

Marija Vukosavljević, Petar Kapuran i Aleksandar Gubaš

Malkom Rouz, pisac „Nameštaljke“, je čovek „od nauke“ (predavao je hemiju), pa i svoje inspiracije za priče upravo traži u nauci i piše o svim aktuelnim naučno-filozofskim problemima. U svom serijalu „Tragovi“ on se bavi futurizovanim društvom, ali i piše sa pozicije glavnog junaka – tinejdžera. U ovom delu glavni junak je 16-godišnjak koji je postao glavni forenzičar-istražitelj i koji ima svog personalnog asistenta – lebdećeg robota.

Distopije su, inače, česte teme Rouza, pa je to tako i u ovom delu. U prvom planu je krimi priča, ali i odnos glavnog junaka i robota, te sva ostala pitanja koja se tu postavljaju. Ima i nauke ali se ne ide u preterano objašnjavanje tako da je ova knjiga odlična za tinejdžere, smatra prevodilac Kapuran.

Aleksandar Gubaš, koji radi sa tinejdžerima u okviru čitalačkog kluba, napominje da deca vole distopije i epsku fantastiku, tako da su lepo reagovali i na ovu knjigu.

Potom je, od 19 časova, govorila mr Nataša Tučev o „Beovulfu kao inspiraciji u Tolkinovom stvaralaštvu“. Okupljeni su bili počastvovani i mogućnošću da čuju kako spev zvuči na staroengleskom jeziku, pošto je deo pročitao učenik Nebojša Galić.

Nebojša Galić i Nataša Tučev

Nebojša Galić i Nataša Tučev

Sam spev potiče iz vremena kada Anglosaksonci još nisu stigli u Veliku Britaniju, a ima tri sloja – od istorijskih motiva, preko borbe Beovulfa protiv čudovišta, pa do hrišćanskih uticaja pošto je spev zapisao jedan hrišćanskih sveštenik.

U spevu postoje brojne sličnosti – od mesta koje pohodi čudovište Grendel, a koje liči na Teodenov dvor, preko jezera gde čudovište obitava (kao u Beovulfu tako i čuveno jezero pre ulaska družine u Moriju), dok je malo specifičnije porešenje Froda i Beovulfa, odnosno odnosa Frodo/Gimli, Beovulf/Grendel.

Jedan deo predavanja je bio posvećen i čuvenom Tolkinovom eseju iz 1936. godine koji je označio prekretnicu u proučavanju „Beovulfa“ pošto niko pre njega nije obraćao pažnju na čudovišta i mitski deo, na šta je Tolkin ukazivao kao na bitan deo priče.

Kurt Vonegat je bio predmet priče u trećem delu druženja prvog dana, a o „Klanici 5“ i „Svračijim nogama“ (koje su bile u fokusu priče) govorili su Goran Skrobonja i Aleksandar Šurbatović (Dereta) uz Irenu Dajić koja je moderirala priču. Skrobonja je prvo podsetio na neke osnovne podatke o ovom piscu koji je često poistovećivan sa SF-om mada niti su sva dela iz njegovog opusa sa SF elementima, niti je SF glavna tema njeovog stvaranja. No, pored „Klanice 5“ i „Svračije noge“ (prvobitno objavljena u Jugoslaviji kao „Kolevka za macu“) u SF se mogu svrstati i „Galapagos“, „Slepstik“, „Vremetres“…

Goran Skrobonja, Irena Dajić, Aleksandar Šurbatović

Goran Skrobonja, Irena Dajić i Aleksandar Šurbatović

Aleksandar Šurbatović je istakao da je Vonegat sličan Kafki – imate težak osećaj svaki put kada ga čitate, jer svaku temu sagledava iz najmračnijeg ugla. Jedan od njegovih glavnih postupaka je migracija junaka – tako se Kilgor Traut nalazi u više romana, ali Vonegat počinje i da migrira svoje teme iz dela u delo. SF kod Vonegata nije cilj sam po sebi već je to samo ram u koji će upasovati platno sa svojim idejama i pitanjima.

Veče je završilo predstavljanjem nove izdavačke kuće Strahor – o njoj su razgovarali Đorđe Bajić i Aleksandar Tešić, koji je ujedno predstavio i svoj novi roman „Kosingas: Kroz oganj i vodu“. Ova izdavačka kuća će polako preuzimati ranija Tešićeva izdanja od Portalibrisa i ponovo ih izdavati. Iako je autor razmišljao o mogućnosti da malo „sredi“ prvu trilogiju, ona nosi toliko jak emotivan naboj da je od toga odustao, plašeći se da upravo taj kvalitet ne nestane u novom ispisivanju.

Đorđe Bajić, Aleksandar Tešić

Đorđe Bajić i Aleksandar Tešić

Inače, pri kraju je rad na stripu koji će prva tri dela „Kosingasa“ doneti u čak 27 svezaka – i koje će biti objavljivane na svaka tri meseca. Prva bi mogla da se pojavi već u junu. Kada je reč o nastavku najnovijeg dela „Kroz oganj i vodu“, Tešić i dalje radi na istraživanju podataka, tako da još nije počeo sa pisanjem. Obećao je „još tri knjige pa završavam sagu“. Šta će potom raditi – nije otkrio, no možda će se u nekom trenutku posvetiti i svom SF romanu „2084“ koji bi mogao da dobije prednastavak – „2020“! Da li je to rekao samo u šali ili se tu nešto „kuva“, pokazaće naredne godine.

Drugi dan trećeg Art-Anima festivala fantastične književnosti

Drugi dan Trećeg festivala fantastične književnosti Art-Anima, otvorilo je predstavljanje almanaha „Književna fantastika 2016“ o kojem su pričali Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević – priređivači, ali i pisac Filip David. Ovo je treći broj almanaha, koji prati sam festival.

Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac, Filip David

Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac i Filip David

Mladen Jakovljević je istakao da se novi broj almahana razlikuje od prethodna dva pre svega po tome što su sada zastupljeni i strani autori i time se pokazuje kako oni mogu da stanu “rame uz rame” sa strancima. Posebno je istaknut prilog Džona Kluta – autora SF enciklopedije, koji je ovog puta priredio nešto posebno za ovo izdanje. „Šarolikost“ je ono kako bi se mogao opisati treći almanah – jer se išlo na to da se ponudi nešto interesantno svima ali i da bude sadržaja za ozbiljnije čitaoce.

FIlip David je rekao da je on sebe svrstavao u žanrovsku književnost, ali su ga drugi stavljali u ozbiljnu literaturu. „Pisci fantastike su kao sekte, nadam se da sam sada i zvanično primljen u njih“, rekao je on. U prisećanju o svojim počecima rekao je da mu je 60-tih, kada je počinjao da piše, uzor bio Kafka, ali i da je SF itekako uticao na njegovo pisanje. Za kraj svog govora David je napomenuo da je potrebno postojanje mesečnog časopisa za fantastiku.

Dragoljub Igrošanac je rekao da se razmišlja o pokretanju nečega što bi izlazilo češće, pa makar to bio i ovaj almanah ali dva puta godišnje.

Dodela nagrade „Art-Anima“ Žiki Bogdanoviću, za popularizaciju fantastike, održana je odmah nakon predstavljanja almanaha, a o laureatu je prvo govorio Slobodan Ivkov. Bogdanović je pre 50 godina počeo da radi nešto čime se mi i danas bavimo, a bio je specifičan po tome što se otvoreno zalagao za strip i SF, što je pokazivao i u svom uredničkom radu u Nin-u tokom 1960-tih godina. On je bio jedan od zaslužnih za revitalizaciju žanra sredinom 1970-tih, kada je ponovo pokrenuo ediciju „Kentaur“, obnovio „Plavu pticu“, a sa Zoranom Živkovićem pokrenuo i „Polaris“.

Slobodan Ivkov, Žika Bogdanović

Slobodan Ivkov i Žika Bogdanović

Sam laureat nagrade je ispričao kako je počeo kao književni kritičar, ali je stalno širio „polje delovanja“ jer ga je zanimao i film i strip. Svoj upliv u svet SF-a (iako ga je čitao) imao je preko sveta filma – Kinoteka je objavljivala časopis „Film danas“ za koji je on pisao upravo o SF-u. Iako je fantazirao još kao dečak, u gimnaziji je bio više pod uticajem Velsa, a manje Verna. Naravno, bilo je i prilike da sa prisutnima podeli i neke priče o ponovnom „otkrivanju“ čuvenih ruskih strip crtača koji su stvarali u Beogradu pre Drugog svetskog rata – Đorđa Lobačeva i Sergeja Solovjeva.

Ekskluzivno dešavanje drugog dana festivala bilo je od 20 časova kada su okupljeni imali prilike da prisustvuju priči o romanu u nastanku – „Tumač fotografija“ kojeg piše Zoran Živković, a svoj fotografski doprinos će dati Adrijan Tomaz, umetnički fotograf iz Francuske.

Zoran Živković, Amalija Vitezović, Adrijen Tomaz

Zoran Živković, Amalija Vitezović (prevodilac) i Adrijen Tomaz

Naime, Živković je otkrio da je do sada uradio osam jedanaestina knjige (što bi značilo da je završeno osam poglavlja ili priča od planiranih jedanaest) a da će potom Tomaz uraditi fotografije. S tim što to ne znači da će te fotografije biti ilustracija već će davati samostalan doprinos novoj knjizi.

Gost iz Francuske je objasnio da se on bavi fotografijom u estetskom smislu i da on pokušava da „isprazni“ sliku koju pravi, da ona bude sa što manje sadržaja kako bi lakše mogla da se tumači na različite načine. „Sada imam priliku da ne razmišljam o tekstu, na Zoranu je da doda tekst, a ja da napravim slike koje ne mogu da se gledaju bez teksta“, kaže Tomaz.

Potom je Živković pročitao osmo poglavlje knjige u nastajanju, za koju kaže da bi morala da se završi do 1. avgusta, a možda i pre ako ne bude gledao baš sve prenose sa EP u fudbalu i Olimpijade.

Veče je završeno promocijom zbirke „Vampirske priče“ Gorana Skrobonje. Uz moderatora Mladena Milosavljevića i autora, govorio je i dr Dejan Ognjanović. Upravo je on na početku i govorio o motivu vampira koji je uporediv sa motivom đavola koji se sreće u književnosti. No, nije svaka priča o vampiru horor i samim tim žanr. Za Skrobonjine priče kažu da su raznovrsne, ali i da su ukorenjene u pop mitologiji.

Goran Skrobonja, Dejan Ognjanović, Mladen Milosavljević

Goran Skrobonja, Dejan Ognjanović i Mladen Milosavljević

Goran je rekao da je on dete 1960-tih, da je odrastao na Hamer filmovima, tako da su to rani uticaji koji su doveli do njegovog kasnijeg početka pisanja priča o vampirima. Zbirka „Vampirske priče“ je jedna od šest u kojima će Skrobonja sakupiti svoje priče po „tematskom osnovu“ – biće tu još dve SF zbirke, priče iz Teslaverzuma, priče o Nikodiju Mariću i konačno horor zbirka. Time će Goran Skrobonja obeležiti tri decenije svog rada – prvu priču je objavio 1986. godine.

Treći dan trećeg Art-Anima festivala fantastične književnosti

Treći dan Trećeg festivala fantastične književnosti Art-Anima, započeo je predstavljanjem prijateljskog festivala „Refesticon“ iz Crne Gore. Gost iz Bijelog Polja bio je Dragić Rabrenović, koji je govorio o ovom projektu regionalnog festivala, čije je četvrto izdanje bilo održano pre nekoliko nedelja, ali i o zbirci radova „Makrokozma 21“, pošto je književni konkurs na zadatu temu nešto što obavezno prati i ovaj književni festival.

Dragoljub Igrošanac, Irena Dajić, Dragić Rabrenović

Dragoljub Igrošanac, Irena Dajić i Dragić Rabrenović

Dragoljub Igrošanac i Irena Dajić su imali samo lepe reči za festival iz Crne Gore, na kojem su i sami učestvovali, uz napomenu da bi voleli da Art-Anima jednog dana postane kao Refesticon, ali da bi se to desilo moraće da se dođe do podrške i ministarstva kulture i kompanija. Koliko je velika saradnja između ova dva festivala dovoljno govori ovogodišnji almanah beogradskog festivala koji je objavljen zahvaljujući pomoći upravo Refesticona.

„Mi hoćemo da probijemo granice u svojim glavama“, rekao je Dragić Rabrenović opisujući šta je osnovni cilj Refesticona. Okupljanje pisaca i ljudi koji pišu iz svih zemalja regiona je nešto što su ljudi iz Bijelog Polja uspeli, a između stvari koje su uveli je i međunarodna nagrada „Zlatni zmaj“, kojeg je prošle godine dobio Zoran Živković, a ove Filip David. No, pored poznatih imena Refesticon obraća pažnju i na mlade autora i upravo se razmatraju mogućnosti kako da se mladi privole književnosti.

Jedna od tih stvari je svakako i konkurs – ove godine tema je bila „Luča mikrokozma“ Petra Petrovića Njegoša, a stigle su 66 priče, među kojima je najmlađa autorka iz Foče, koja ima samo 16 godina.

Usledila je promocija romana „Zakopani džin“ Kazuo Išigura, o kojem su, uz moderaciju Irene Dajić, govorili Miloš Jocić i Aleksandar Šurbatović, urednik u Dereti. On je prvo upoznao prisutne sa Išigurom, čovekom koji piše na engleskom jeziku i koji je četiri puta nominovan za prestižnu Buker nagradu. U svom opusu on se nije mnogo bavio fantastikom, mada je tema kloniranja bila prisutna u delu „Never Let Me Go“, ali je SF elemenat možda najprisutniji upravo u „Zakopanom džinu“.

Miloš Jocić, Irena Dajić, Aleksandar Šurbatović

Miloš Jocić, Irena Dajić i Aleksandar Šurbatović

Miloš Jocić je svoje obraćanje započeo rečima samog Išugura koji je izrazio nadu da njegovi čitaoci neće ovaj roman videti kao fantastiku, na šta je reagovala i čuvena spisateljica Ursula Legivn, da bi Miloš sam rekao da ovo jeste fantastičan roman, ali da je to ipak pre svega divna ljubavna priča pa tek potom fantastika. „Radnja se dešava u svetu gde izmaglica krade sećanja na nekadašnje događaje, a junaci koji to hoće da okončaju je jedan stari bračni par“, ispričao je Jocić, o toploj, melanholičnoj priči koja se bavi sećanjima i kolektivnim sećanjem.

Treći segment trećeg dana bilo je predavanje o fantastici kao modernoj mitologiji, koju su vodili Igor Vujičić, antropolog i Mihajlo Vitezović, dramaturg. Uz obavezno podsećanje da svaki mit govori o svetu u kojem je nastao, te da su najraniji mitovi oni koji pripadaju narodnom stvaralaštvu, citiran je Džozef Kembel koji je govorio da svi mitovi imaju istu strukturu, pa je to i demonstrirano jednim dijagramom.

Igor Vujičić, Mihailo Vitezović

Igor Vujičić i Mihailo Vitezović

Pomenuto je da su Spilberg i Lukas bili prijatelji sa Kembelom, pa ne čudi što je Holivud preuzeo tu strukturu, što onda dovodi do ideje o negativnom uticaju jer tako dobijamo identične filmove.

Istaknuto je da antropologe itekako privlače moderne mitologije, kao što su, recimo, „Zvezdani ratovi“, upravo sa odgonetanjem šta je onda tolika zasluga za njegovu popularnost kod ljudi. „Mitovi su nekada govorili o onome sa čime su tada ljudi živeli, da li sadašnji mitovi rezoniraju sa ljudima danas“, pitanje je koje se neminovno postavlja. Dati su i neki primeri kako dela fantastike govore o nama samima – na primeru TV-serije „Galaktika“ koja je nastala u vreme pojačanog terorizma, pa se tako i predstavljaju roboti koji progone preostali ljudski rod.

Završnica večeri pripala je dr Dejanu Ognjanoviću koji je govorio o engleskim pričama o duhovima. Duhovi su, kako je on istakao, jedna od najstarijih priča koja je rođena još u pećini, tako da koren ovih priča pripada usmenoj književnosti. No, kada se govori o engleskoj priči o duhovima, ona pripada viktorijanskoj i edvardijanskoj eri, mada je centralni deo na kraju XIX i početkom XX veka.

Dejan Ognjanović

Dejan Ognjanović

Ognjanović je potom govorio o više faktora koji su doprineli nastanku priče o duhovima – koji su se javljali u gotskom romanu, ali gde nisu donosili onaj horor elemenat. Stvari su se promenile kada forma romana nije više bila dominanta, nego kada su se počele tražiti kratke priče. Uz pojavu spiritizma, fotografije (pokušaj dokumentovanog opravdavanja života posle smrti i „snimanja“ duše), uz čitav niz knjiga o folklornim verovanjima koja su tada izlazila, sve to dovodi do Čarlsa Dikensa koji je bio prvi koji je povezao priče o duhovima sa božićem. Ipak, prvi veliki pisac priča o duhovima je Šeridan Le Fanu, koji je kod nas najpoznatiji po „Karmili“ (storija o vampirima), ali je najveći njegov opus upravo vezan za duhove, i on je ustanovio arhetipske priče ovog žanra.

Potom je predstavljen Montegju Rouds Džejms koji se smatra kvintesencijom priče o duhovima, naročito zaslužan za uvođenje elementa proizvoljnosti, što naročito utiče na plašenje čitaoca. Konačno, tu su pomenuti i Aldžernon Blekvud i Robert Ejkman kao primeri pravljenja odlične atmosfere koja izaziva stravu kod čitaoca.

Četvrti dan trećeg Art-Anima festivala fantastične književnosti

Poslednjeg dana Trećeg festivala fantastične književnosti Art-Anima, prvo su Đorđe Bajić i Nikola Petaković govorili o krimi-romanu sa elementima fantastike „Jedno đubre manje“, što je bila završnica jedne interesantne „Potrage“ – nagradne igre Čarobne knjige koja je počela u 17 sati u Pionirskom parku a kojom je promovisan ovaj Bajićev roman. Učesnici su morali da slede tragove, a najbrža je bila jedna devojka koja se već ispred Biblioteka grada našla u 17.16 – čime su organizatori igre bili itekako iznenađeni.

Đorđe Bajić, Nikola Petaković

Đorđe Bajić i Nikola Petaković

Bajić je rekao da je „Jedno đubre manje“ krimi-roman sa elementima nadnaravnog, kojeg je napisao jer voli taj žanr ali je i smatra da bi domaćoj publici mogla da bude interesantna ta tema. Petaković, urednik u Čarobnoj knjizi, je rekao da je on lično navijao da naslov romana bude „Psoglav“, što bi onda nedvosmislenije pokazalo da ima elemente fantastike, ali ono što je takođe interesantno je da glavni protagonista, detektiv Liman, ima živopisne snove koji mu pomažu u rešavanju slučajeva, što je jedinstven slučaj u svetu krimi-romana.

Tokom razgovora sa publikom Bajić je dobio pitanje da li će nastavljati svoj prvi roman „Ostrvo prokletih“, koji je nedvosmislenije fantazijski roman, a on je odgovorio da je radio na njegovom prednastavku i da su dve priče objavljane u antologijama Gorana Skrobonje, ali će se na daljem radu još pričekati.

Potom je profesorka dr Ljiljana Gavrilović, sa Etnografskog instituta SANU, govorila o pričama u video-igrama! Sve fantastične priče su locirane u literaturi, ali od 20. veka sele se i u strip, film, televiziju… i na kraju u video-igre. Ili, da nema priče ljudi ne bi ni igrali video-igre.

Ljiljana Gavrilović

Ljiljana Gavrilović

Prve digitalne igre su bile bazirane na SF narativima – to nisu bile igre u današnjem smislu već su pravljene da bi se testirale hardverske mogućnosti kompjutera. Oni koji su ih pravili su odrasli na SF-u, a ideja koja je stajala iza tih igara je bilo osvajanje svemira što je tada bila i ideja u SF književnosti. Potom, 70-tih godina prošlog veka, dolazi do razvoja arkadnih automata, a najpoznatiji naslovi su bili zasnovani na SF-pričama, tačnije na „spejs operama“, kao što je slučaj sa „Space Invaders“-ima i potonjim klonovima. U tim igrama nije bilo pravog narativa, ali je on bio potpuno jasan igračima!

Od početka 80-tih počinje razvoj igara koje su mogle da se igraju na kućnim računarima. To su avanture gde je dominirala „King Quest“ serija, a ono što se dešavalo u igrama pratilo je dešavanja u samom žaru. Danas su tako najpopularnije MMO igre i fantazijski svetovi. Neki se oslanjaju na film, neki na literaturu a najuspešnije su one koje su sažele najviše priča i donele nešto treće, kao što je slučaj sa „Warcraft“-om.

Usledila je još jedna profesorka, dr Zorica Đergović-Joksimović, sa novosadskog univerziteta, koja je najavila da neće držati predavanje već „podneti izveštaj“ o tome zašto i kako predavati SF (i utopiju), što su njeni predmeti na Filološkom fakultetu. Ona je ukazala da se, pored Novog Sada, SF predaje i u Kragujevcu (dr A.B. Nedeljković – mada je on rekao da je otišao u penziju ali da njegovi predmeti neće biti ugašeni jer ih preuzimaju dvoje mladih kolega), Nišu i Kosovskoj Mitrovici, a da jedino beogradski univerzitet nema neki sličan pandan.

Zorica Đergović - Joksimović

Zorica Đergović – Joksimović

Kada je reč o odzivu studenata, na 4. godini moraju da slušaju predmet o SF-u, ali je predmet utopije izborni na 5. godini, i pokazalo se da se taj predmet visoko kotira i da za njega vlada veliko interesovanje. Do sada je 20 radova prijavljeno, a deset odbranjeno sa temama iz SF-a i utopija – od Orvela i Hakslija, preko „Dine“ i Herberta, pa do Alana Mura i Gejmenovog „Sendmena“ i anima.

Tokom studija utopije studenti su dobijali zadatak da sami napišu priču sa temom utopije, a pre dve godine su odlični radovi jedne generacije okupljene i objavljene u elektronskom obliku. Upravo ti radovi, na engleskom jeziku, ušli su u svetsku bazu utopijskih radova. No, to nije jedina interesantna vest – pre samo jednog dana je, u elektronskom obliku, objavljen prevod prve srpske SF drame „Kroz milijon godina“ Dragutina Ilića, koju je radilo osmoro studenata. Ona se može preuzeti u PDF formatu sa sajta Filološkog fakulteta u Novom Sadu (http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2016/978-86-6065-352-1).

Čast da zatvori festival imao je Pavle Zelić koji je predstavio drugi deo stripa „Družina Dardaneli – Zločin na svetskoj izložbi“, kojeg je radio sa Draganom Paunovićem. Ovo je samo jedna u nizu brojnih promocija u poslednja dva meseca, od kako je strip izašao, a od novih informacija Zelić je prisutnima otkrio da će ovaj strip biti objavljen u Francuskoj, pošto su dve izdavačke kuće zainteresovane za njega – sad samo ostaje da izaberu izdavača. Inače, Paunović se seli u Francusku gde će sarađivati sa drugim scenaristima, ali da će sigurno uraditi i treći deo „Družine Dardaneli“ kao i treći album “Konstantinovog raskršća” kojeg radi sa Dejanom Stojiljkovićem. Nakon toga ostaje da se vidi da li će mu obaveze dozvoliti da se posveti ovim projektima.

Pavle Zelić

Pavle Zelić

 

/* */