Objavljen roman ”Gde ptica peva najlepše” Alehandra Hodorovskog

Alehandro Hodorovski - Gde ptica peva najlepše

Izdavačka kuća Areté objavila je poluautobiografski roman Alehandra Hodorovskog „Gde ptica peva najlepše“. Prateći emigraciju porodice Hodorovski iz Ukrajine u Čile usled političkih i kulturnih nemira tokom 19. i 20. veka, knjiga predstavlja originalnu potragu za sopstvenim korenima, objedinjujući istoriju i mit, lične memoare i zadivljujuću rekonstrukciju bajki koje je autor slušao u detinjstvu.

Roman duguje naslov Koktoovoj dovitljivoj refleksiji: „Ptica peva najlepše na svom porodičnom stablu.“ Međutim, pisac kao što je Hodorovski nije mogao da se inspiriše tužnom svečanošću koja obično zrači iz pripovesti o istoriji imigrantskih porodica; kod njega se ironija svojstvena Jevrejinu, suočena sa apsurdnošću njegove sudbine, udružuje sa odbacivanjem sve pretenciozne mudrosti kako bi nastala urnebesno komična priča gde se heroizam i legenda posmatraju kroz prizmu karikature i parodije.

„Ako ostavimo postrani fantastične elemente, ’Gde ptica peva najlepše’ žestoko je originalna priča o imigrantima koja kulminira piščevim rođenjem u Čileu 1929 – što je bio zamršen vremenski period u istoriji te nacije. Udružite to s poezijom, tarotom i jevrejskim misticizmom i oživljava nadrealna vizija jednog genija“, ističe Pablišers Vikli.

Alehandro Hodorovski

Alehandro Hodorovski

Alehandro Hodorovski je čileansko-francuski scenarista, reditelj, glumac, pisac, muzičar, pisac stripova i duhovni guru, najpoznatiji po svojim avangardnim filmovima „Fando i Lis“ (1968), „El Topo“ (1970) – koji je postao kultni hit i uveo fenomen „ponoćni film“ – „Sveta planina“ (1973) i „Sveta krv“ (1989). Kao što svedoči nedavni film „Dina Hodorovskog“, 1975. počeo je da radi na kolosalnoj adaptaciji „Dine“ Frenka Herberta – gde je trebalo da glume Orson Vels i Salvador Dali a muziku da uradi Pink Flojd – koja nikad nije završena. (Verziju „Dine“ kasnije je snimio Dejvid Linč, a okupljeni kreativni tim Hodorovski uticao je na generaciju naučno-fantastičnih reditelja.) Nedavno, posle dvadeset trogodišnjeg odsustva sa filmskog platna, Hodorovski je snimio autobiografski film „Ples stvarnosti“, o odrastanju u čileanskom rudarskom gradu. U njegovim filmovima pojavili su se i on sam, i njegova prva žena Valeri, i njegovi sinovi Brontis, Aksel i Adan.

Cirkuski klovn i lutkar u mladosti, Hodorovski je otišao u Pariz u dvadeset trećoj godini da uči pantomimu kod Marsela Marsoa. Tu se sprijateljio s nadrealistima Rolanom Toporom i Fernandom Arabalom i njih trojica su 1962. obrazovali „Panični pokret“, kolektiv izvođačkih umetnosti inspirisan Luisom Bunjuelom i Antoninom Artaom, nazvan u čast boga Pana. Hodorovski je postao stručnjak za tarot i plodan pisac romana, poezije, kratkih priča, eseja, dela o tarotu i „psihomagijskom“ isceljenju, više od trideset uspešnih stripova, među kojima su i „Inkal“, „Tehnosveštenici“ i serijal „Metabaroni“, radeći s tako cenjenim umetnicima kao što su Mebijus (Žan Žiro) i Žorž Bes.

/* */