Fantastična književnost na konvenciji Beokon 2016

Beokon 2016

U petak 04. novembra 2016. u Domu omladine Beograda počinje ovogodišnje izdanje beogradske konvencije ljubitelja fantastike Beokon. U okviru trodnevne manifestacije biće priređeno više predavanja posvećenih fantastičnoj književnosti, a počasni gost biće Stiven Erikson, jedan od najznačajnijih savremenih pisaca epske fantastike na svetu.

Erikson će se družiti sa domaćim ljubiteljima fantastike tokom sva tri dana konvencije, a prvo njegovo zvanično obraćanje biće upriličeno u petak u 20 časova u Bioskopskoj sali Doma omladine Beograda. Na istom mestu Erikson će i u subotu od 19 časova govoriti o stanju savremene epske fantastike u svetu, dok će u nedelju od 15 časova u hali ispred bioskopske sale potpisivati svoje knjige.

Organizatori najavljuju i niz predavanja i tribina o filmskoj i stripskoj umetnosti, popularnim igrama i TV serijama.

Od pratećih dešavanja, između ostalog, najavljuje se izložba kultnog stripa „Alan Ford“, mala škola farbanja „Kluba Zmaj“, izložba Lego diorama, kosplej štand, a za ljubitelje fantastične književnosti tu je i sajam knjiga na kome će učešće uzeti neki od najznačajnijih domaćih izdavača fantastične književnosti.

Ulaznice za Beokon mogu da se kupe na svim prodajnim mestima Eventima. Cena dnevne ulaznice je 350 dinara, a komplet karata za sva tri dana konvencije iznosi 800 dinara.

Kompletan program manifestacije, možete pronaći na sajtu Beokona, a mi  smo odlučili da ovde prenesemo najave programskih celina posvećenih fantastičnoj književnosti:

BEOKON 2016

Dan prvi: PETAK, 4. novembar 2016.

Sala Amerikana

16h – Rodžer Zelazni – uvod u „Hronike Ambera“

Da Rodžer Zelazni nije napisao svoju sagu o dvorskim spletkama u izvesnom Amberu, pomerivši percepciju onoga što se smatralo zanimljivim zapletom u epskoj fantastici, izvesni Džordž Martin danas ne bi mogao da maltretira publiku beskonačno odlažući otkrovenje čija guza će završiti na Gvozdenom prestolu. A opet, među mlađim naraštajima, malo ko je ispratio Zelaznijev magnum opus.

Okosnicu Zelaznijevog dela čini teza da je Amber jedini pravi svet. Kao svoje odjeke, Amber stvara paralelne univerzume koji se zovu „senke“, a naša zemlja je samo jedan od tih Amberovih odjeka. Isključivo oni koji su amberske kraljevske krvi mogu manipulisati „senkama“ i kretati se između svetova. Borbe oko prestola, dvorske spletke i hamletovski zaplet kombinovan sa elementima fantastike, samo su vrh ledenog brega koji je ovom serijalu doneo kultni status međ’ fanovima fantastike, utičići na uticali na mnogobrojna kasnija dela.

„Hronike Ambera“ se sastoje od deset knjiga i nekoliko kratkih priča, objavljivanih tokom 1970-tih. Serijal je do sada takođe izrodio jednu opskurnu PC igru kao i jedan od prvih i najpopularnijih RPG sistema bez kockica. S obzirom da je nedavno najavljena i TV serija o Amberu, BeoKon će biti pravo mesto da se podsetimo značaja ove sage.

Sala Amerikana

17.30h – Istorija fandoma: Frankenštajn – Moderni Prometej

Jednog sumornog i hladnog leta na obali ženevskog jezera, četvoro prototipova emo-dece sklonilo se od hladnoće u promajnu kućerinu u kojoj su odsedali i čitalo priče o duhovima, dok nisu odlučili da svako napiše svoju. Kišnom letu 1816. godine žanrovska literatura, a zatim i filmska i druge umetnsti duguje dva orijentira: uglavnom opskurna kratka priča „Vampir“, kao književna obrada folklornog motiva, i roman „Frankenštajn“ Meri Volstonkraft Šeli, kao originalno delo. O uticaju ovog romana, po Brajanu Oldisu prvog modernog dela naučne fantastike, kao i njegovim mnogobrojnim dobrim, manje dobrim, i katastrofalnim adaptacijama, o narativu, motivima, i likovima, pričaćemo na ovogodišnjem BeoKonu.

Bioskopska sala

20h – Susret s počasnim gostom BeoKona: Stiven Erikson

Stiven Erikson je jedan od najznačajnijih stvaralaca epske fantastike ne samo današnjice, već i u istoriji žanra. Svojim desetotomnim serijalom „Malaška knjiga palih“ Erikson spaja dva veka epske fantastike, ali i dva pristupa žanru. Moglo bi se reći da je Erikson dugo vremena bio poslednji pisac velikih fantazijskih epova i prvi pisac tada još nedefinisanog grimdarka. Istovremeno se čitajući kao angažovana kritika savremenog društva i ljudske civilizacije, kao veličanstveni ep i kao strmoglava pustolovina, Eriksonom magnum opus s punim pravom ga je svrstao među pet najboljih i najpopularnijih savremenih stvaralaca epske fantastike.

Sakurabani je velika čast što na drugom, obnovljenom BeoKonu može da dobrodošlicu poželi upravo Stivenu Eriksonu, koji će provesti sa nama ovaj vikend u Beogradu kao počasni gost. Prva tribina u kojoj Eriskon učestvuje fokusiraće se na njegovu ličnu spisateljsku karijeru, s posebnim osvrtom na „Malašku knjigu palih“, a organizujemo je u saradnji sa izdavačkom kućom Laguna.

Dan drugi: SUBOTA, 5. novembar 2016.

Bioskopska sala

19h – Savremena epska fantastika – tendencije i trope, tribina sa Stivenom Eriskonom

Iskoristićemo prisustvo našeg počasnog gosta Stivena Eriksona da sa njim popričamo o sadašnjem stanju epske fantastike u svetu. Diskutovaćemo o njenoj evoluciji i promenama, popularnim trendovima i trenutno omiljenim tropama. Često se čuje da je savremeni fantazi žanr skrenuo u bespotrebno nasilje i preterano favorizovanje anitheroja koji su na granici negativaca, ali se postavlja pitanje koliko je grimdark nova tendencija, a koliko nešto što je oduvek postojalo, a što smo previđali. I ako je tako, šta se promenilo i zašto je sad toliko u fokusu? Imaćemo priliku da čujemo kako poznati pisac prilazi prikazivanju nasilja i mračnih tema, kao i njegovo mišljenje o njihovoj važnosti i relevantnosti.

Sala Amerikana

17.30h –  Roboti kauboji, dinosaurusi i doktori – život i delo Majkla Krajtona

Majkl Krajton je jedan od onih ljudi čijeg se imena malo ko seti, ali svako zna bar neko njegovo delo. Ovaj izuzetno produktivni pisac, scenarista, producent i režiser je svojim delima oblikovao kulturu decenijama, počev od šezdesetih godina naovamo. Raspon njegovih ostvarenja seže od  naučno fantastičnih  (“Jurassic Park”, “Westworld”, “Congo”), preko čiste fantazije (“Sphere”, “Next”) do nefikcionalnih dela, često inspirisanih njegovom karijerom lekara (“ER”, “Five Patients”). Smatramo da je velika istorijska nepravda što je ime Majkla Krajtona skoro potpuno nepoznato novim naraštajima, iako se radi o čoveku koji je promenio celu pop-kulturu i uveo naučnu fantastiku u mejnstrim vode. U svetlu činjenice da se “Westworld” nameće kao najnovija HBO hit serija, naše predavanje će pokušati da barem malo predstavi život i delo ovog značajnog autora.

Sala Amerikana

19.30h – Mačevi i pojačala – uticaj fantastične imaginacije na rok i metal

Svakome ko je odrastao čitajući epsku i naučnu fantastiku je instiktivno jasna veza između ovih žanrova i maskularnog metala prvog talasa, psihodeličnog roka sedamdesetih i njenih savremenih nastavljača, pa i nihilističkog mračnjaštva nordijskog blek metala devedesetih. Iako je danas fantastika postala društveno prihvatljivija nego što je to bila pre nekoliko decenija, u suštini se i dalje radi o obliku imaginacije koji u svom horizontu nadilazi uobičajene društvene norme, i koji je u svojoj ćudi transgresivan – isto kao i „ekstremni“ muzički pravci. Otuda ne treba ni da čudi što je nemali broj muzičara bio direktno inspirisan fantstičnom književnošću. Ovom prilikom ćemo osvetliti neke od  tih uticaja na muziku, sa posebnim osvrtom na blek metal.

Treći dan: NEDELJA, 6. novembar 2016.

Sala Amerikana

16h – Promocija dela „Kosingas – Red zmaja“

U okviru ovog BeoKona, posetiocima ćemo predstaviti prvi broj domaćeg stripa „Kosingas – Red zmaja“ koji je rađen po istoimenom romanu Aleksandra Tešića. U romanu, Monah Gavrilo, odnosno kosingas, vitez reda Zmaja, upoznaje Marka Kraljevića i sa njim kreće u pohod po Srbiji. Prvi zadatak im je da savladaju aždaju na Jezeru lutajućeg ostrva i tako osvoje kasnije toliko čuven Markov buzdovan. Dvojica junaka nailaze na sela u kojima se praktikuju običaji koji često nisu ni najmanje lepi niti humani, susreću se sa različitim mitološkim bićima, od kojih većina nije bezazlena, ali stiču i sjajne neobične prijatelje. Druženje koje za cilj između ostalog ima i to da neustrašivi Gavrilo pripremi Marka da postane kosingas.

Strip, autora Zorana Jovičića, biće urađen u tri serije – “Red Zmaja” (7 epizoda), “Bezdanj” (9 epizoda) i “Smrtovanje” (11 epizoda). Prva sveska izašla je ovog avgusta, a na konvenciji će sa nama biti autor stripa i autor romana.

Sala Amerikana

17h – Istorija epske fantastike

Fantazija je danas – može se prilično pouzdano reći – dominantan izraz popularne kulture. Od Hauarda, preko Tolkina, do Martina, Džordana, Eriksona i Aberkrombija, fantazija u širem i epska fantastika u užem smislu sazrevale su kao žanrovi, ali i kao kulturološke odrednice, usput se po pravilu sukobljavajući s konzervativizmom i fundamentalističkim načinom razmišljanja. Često opisivana kao najjeftiniji eskapizam, epsku fantastiku njeni fanovi doživljavaju kao prozor u bolje svetove – pa i poziv na akciju u našem svetu. Koreni ovog žanrovskog stabla sežu duboko u istoriju ljudske književnosti, a grane se svake godine šire u novim pravcima, otkrivajući nova polja i podžanrove. Od klasične fantazije, preko mača i magije, epske fantastike, grimdarka, urbane i barutne fantazije, od Hauarda, preko Tolkina, Vensa i Lajbera, od Murkoka kao antitolkina do Bruksa kao imitatora, od Donaldsona do Aberkrombija – ispratićemo razvoj ovog žanra i možda naslutiti u kojim će se pravcima dalje razvijati.

Sala Amerikana

19h –  Povratne veze književnosti i stripa

Iako su formalno odvojene grane umetnosti, najpre i ponajviše po različitosti medija, strip i književnost imaju jake zajedničke osnove — naraciju, žanrove, i na kraju krajeva, dele policu na vašem zidu. Dela mogu i prelaziti granice medija, mešati ih, biti adaptirana iz jednog medija u drugi. Autori mogu stvarati dela u oba medija (Alan Mur, Nil Gejmen, Majk Keri, Džo Hil, itd). Preplitanja su neizbežna a u pojedinim slučajevima se esencijalno nadopunjuju. Spremite liste za čitanje, gađaćemo se naslovima.

/* */