Skrobonja i Refesticon na Festivalu fantastične književnosti u Pazinu

16. Festival fantastične književnosti u Pazinu, ove godine biće realizovan od 23. do 26. avgusta u Puli i Pazinu, zahvaljujući saradnji Vijeća srpske nacionalne manjine Istarske županije i udruženja ljubitelja fantastike „Albus“.

Tri dana manifestacije (23, 24. i 26. avgust) biće priređena u okviru „Dana fantastične književnosti u Puli“ u Srpskom kulturnom centru, dok će 25. avgusta program biti upriličen u Pazinu u dvorištu Kaštela.

Prvog dana festivala biće predstavljen beogradski pisac Goran Skrobonja, drugog dana na programu je predstavljanje regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon iz Bijelog Polja, trećeg dana je predstavljanje recentne produkcije SF/F pisaca iz regiona, dok je poslednji dan rezervisan za promociju Festivala fantastične književnosti iz Pazina i ovogodišnje festivalske zbirke „Priče o manjinama“.

Predstavljanje pisca Gorana Skrobonje i njegovog stvaralaštva kroz osvrt na njegove romane „Čovek koji je ubio Teslu“, „Sva Teslina deca“ i „Kada kažeš da sam tvoj“ biće održano u sredu 23. avgusta u 21 čas u Srpskom kulturnom centru u Puli.

Goran Skrobonja, pripovedač, romanopisac, strip scenarista, koautor muzičkog projekta „The Rubber Soul“, izdavač („Paladin“), priređivač originalnih antologija, prevodilac, nezaobilazna je ličnost savremene srpske književne scene i jedan od najpoznatijih i najuvažavanijih autora savremene srpske fantastične proze čiji su temelji u žanrovima naučne i epske fantastike odnosno horora. Pripada generaciji pisaca koji su od 1980-tih uspostavili i održali domaću fantastičku žanrovsku scenu. U svom dosadašnjem opusu jednako uspešno se kretao kroz svetove fantazije i naučne fantastike, odnosno, horora koji je najčešće smatran njegovim težišnim interesom. Njegove proze smeštene su u neposrednu sadašnjost, blisku i daleku budućnost ili u paralelne stvarnosti i najčešće se dešavaju na ovdašnjim prostorima. Stil mu je precizan i jezgrovit a konstrukcija pripovednih tokova funkcionalna i domišljata.

Goran Skrobonja

Goran Skrobonja

Romanom „Čovek koji je ubio Teslu“ Skrobonja je otvorio „Teslaverzum“, alternativnu istoriju u kojoj je, zahvaljujući povratku Nikole Tesle u Srbiju ova postala moćna zemlja u svetu u kojem, na početku XX veka Sever i Jug još nisu ujedinjeni, a I svetski rat i boljševička revolucija kasne. Beograd je pozornica na kojoj se sreću stvarne istorijske ličnosti ali u izmenjenim istorijskim okolnostima. U ovom romanu čitalac može da proveri jesu li Tesla i Hugo Gernsbek zaista bili dobri prijatelji i da li je Hugo ikada upoznao Lazara Komarčića; šta je Lenjin radio u Beogradu; da li je Mata Hari stvarno bila u to vreme na ovim prostorima; kako se celi svet divio Žozefini Beker i u koje je tačno vreme nastupala u Beogradu… Ovo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna.

„Sva Teslina deca“ je „prethodnik“ romana „Čovek koji je ubio Teslu“ jer se dešava dve godine ranije i fokusiran je na ličnost Anke Cukić, špijunke u službi Kraljevine Srbije. Kako to i dolikuje zemlji koja je važan faktor na svetskoj sceni i predmet spletki i zavera neimenovanih mračnih sila, Srbija ima svoje ljude za obavljanje „nemogućih misija“, vrhunske špijune s „dozvolom za ubistvo“. Anka Cukić, mlada prestupnica, pod patronatom pukovnika Apisa, specijalno je školovana i obučavana u svemu što joj je potrebno da zavede, otkrije tajne i zavere i efikasno eliminiše pretnje…. i sačuva Nikolu Teslu i Maksa Planka od tih sila, da bi podelili vrhunsku tajnu koja bi mogla promeniti svet…

To su pozornice zbog kojih su navedeni romani, svaki pojedinačno bili u izboru za prestižnu NIN-ovu nagradu.

Goran Skrobonja - Sva Teslina deca

Goran Skrobonja – Sva Teslina deca

Roman koji opisuju kao „’Amarkord’ i ’Grlom u jagode’ za generaciju koja je bila mlada osamdesetih“, te „priču o vremenu kada je bilo lepo biti mlad“ – „Kada kažeš da sam tvoj“ pisca Gorana Skrobonje dobio je naslov po nazivu najpopularnijeg hita i istoimenom albumu beogradske novotalasne grupe Kalkuta, popularne sredinom osamdesetih godina prošlog veka.

Sve što je činilo tu nezaboravnu muzičku scenu je tu – seks, droga i rokenrol, festivali, spektakli na stadionima i scene od Vardara do Triglava, i svi su tu – neizostavni muzički urednici i novinari, od sivih eminencija koje niko više ne pamti, preko današnjih institucija poput Pece Popovića ili Pere Janjatovića, do svih velikih imena domaćeg rokenrola: Riblje čorbe, EKV, Bajage, Marine, Kazališta, Filma… Ovaj, kako ga već nazivaju,  biblijski priručnik za generaciju osamdesetih, mlađim generacijama poslužiće kao nadahnuće za otkrivanje tih mitskih godina, a onim starijim za prisećanje kako je to bilo dobro vreme…

Goran Skrobonja - Kada kažeš da sam tvoj

Goran Skrobonja – Kada kažeš da sam tvoj

Festivalski program nastavlja se u četvrtak 24. avgusta u Srpskom kulturnom centru od 21 čas kada će biti priređeno predstavljanje Regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon iz Bijelog Polja o kom će govoriti direktor festivala, Dragić Rabrenović, s posebnim osvrtom na festivalske zbirke.

Regionalni festival fantastične književnosti Refesticon održava se od 2013. godine u Bijelom Polju i kao projekt  je osmišljen tako da se u Crnoj Gori ustanovi prvi Festival fantastične književnosti regionalnog karaktera sa ciljem da se kroz književnost i druge umetnosti (likovnu, muzičku i filmsku) afirmiše kulturna baština Crne Gore i njen kulturni identitet u celoj regiji. Naročito negujući pisanje vilinske, epske i fantastične priče, najprimerenije dobu o kome autori pišu, u okvirima onoga što bi se moglo definisati kao prihvatljivi istorijski kontekst.

Do sada je održano pet festivala, tematski povezanih s Crnom Gorom, koji su ovenčani zbirkama. Zbirka „Nevidbog“ inspirisana je delom Riste Ratkovića, „Prsten s one strane sna“ inspirisana je stvaralaštvom Ćamila Sijarića, „Đavolji prst“ posvećena je liku i delu Miodraga Bulatovića, „Makrokozma 21“ Petru Drugom Petroviću Njegošu povodom 165 godina od njegove smrti, dok je zbirka „Knez Vladimir“ posvećena legendarnom svecu knezu/kralju Vladimiru (Jovanu Vladimiru).

Refesticon

Refesticon

Trećeg dana Festivala, u petak 25. avgusta od 21.00 čas biće održano predstavljanje recentne produkcije SF&F pisaca iz regije za 2016/2017. godinu u dvorištu Kaštela u Pazinu.

A poslednjeg dana manifestacije, u subotu 26. avgusta, takođe, u 21 čas biće održano predstavljanje 16. Festivala fantastične književnosti i zbirke „Priče o manjinama“, zajedničkog projekta Vijeća srpske nacionalne manjine Istarske županije i udruženja „Albus“ iz Pazina, uz podršku POU Pazin i Grada Pazina.

Festival fantastične književnosti u Pazinu je manifestacija posvećena književnom stvaralaštvu u žanru naučne fantastike, horora i epske fantastike, koja afirmiše Pazin i Istru kao regionalna žarišta fantastične književnosti i književne reinterpretacije istarske legendarne, mitološke, naučne i istorijske baštine, koji svake godine ima drugačiju temu i tematski književni konkurs.

Zadavanjem festivalske teme pisci se podstiču na istraživanje različitih vidova istarske baštine te na savremeno književno stvaranje nadahnuto istarskom baštinom. Dosadašnje su godine pokazale da festivalske teme motivišu autore za pisanje o Istri i njenoj baštini i još dugo nakon Festivala odnosno objavljivanja festivalske zbirke, a njihovi utisci s Festivala i boravka u Istri vrlo su zapaženi na njihovim blogovima, internetskim portalima, novinama i časopisima za koje pišu.

Za temu FFK 2017. godine odabrana je baština Istre u vidu suživota svih stanovnika Istre kroz vekove i u sadašnjosti, koji obeležava današnji mentalitet Istre, odnosno njenu multikulturalnost koja čini svakog stanovnika Istre „Istrijanom“ bez obzira na nacionalnost, veru ili na bilo koji način manjinsku pripadnost.

Svoje priče predstavljaće autori iz Hrvatske, Srbije i Crne Gore, čije su priče odabrane na konkursu ovogodišnjeg Festivala fantastične književnosti:

  • Danijel Bogdanović: „Ja sam samo astraloid“
  • Goran Skrobonja: „Sloboda se kaže glad“
  • Marko Fančović: „Branitelji“
  • Milena Benini: „Divlja stvar u ogledalu“
  • Vanja Spirin: „Vitezovi i njihove nevolje“
  • Zoran Vlahović: „Manjina“
  • Tamara Babić: „Balkanus 3017“
  • Aleksandar Žiljak: „Žuće“
  • Dragić Rabrenović: „Najezda gnjida“
  • Baričević Nela: „Kakvim novim očima kakvo novo more“
  • Tamara Lujak: „Đubretar“
  • Tihomir Jovanović – Tika: „EMO“
  • Ed Barol: „Zaludu me svitovala“
  • Marko Vujović: „Perojska povelja“
  • Andrea Bauk (Štok): „Žirafa“
  • Dalen Belić: „2019“
Priče o manjinama - korice

Priče o manjinama – korice

/* */