Britanski institut dopunjuje Asimovljeve zakone robotike

Živimo u vremenu u kome se sve više pridaje značaj osnovnim zakonima robotike koje je još 1942. godine napisao legendarni pisac naučne fantastike Isak Asimov. Moderno doba sa sobom nosi i potrebu za izmenama i dopunama ovih pravila, a ovog poduhvata se prihvatio Britanski institut za standardizaciju.

Robotika je strateška tehnologija koja već duži niz godina vrši ključni uticaj na procese industrijske automatizacije. Ali prema upozorenjima naučnika, nije daleko dan kada će roboti u drastičnijem smislu uticati na ljudski život i u socijalnom pogledu.

Već sada postoje izuzetno napredni roboti koji imaju vrlo razvijene određene kognitivne sposobnosti, zahvaljujući čemu bi njihova široka primena mogla da utiče ne samo na preoblikovanje materijalnog sveta, već i na socijalne, kulturne i emotivne aspekte ljudskog života.

Podsetimo se četiri Asimovljeva zakona robotike:

  • Nulti zakon – Robot ne sme da naškodi čovečanstvu ili svojom pasivnošću dozvoli da se naškodi čovečanstvu.
  • Prvi zakon – Robot ne sme da povredi ljudsko biće niti ustezanjem od delovanja dozvoli da ono bude povređeno.
  • Drugi zakon – Robot se mora povinovati naređenjima koja dobija od ljudskih bića izuzev kada su ona u suprotnosti sa Prvim zakonom.
  • Treći zakon – Robot mora štititi svoju sopstvenu egzistenciju izuzev u slučaju kada je ta zaštita u suprotnosti sa Prvim i Drugim zakonom.

Nažalost, koliko god se činili logičnim, ovi zakoni su teško primenjivi u stvarnom svetu. Već danas, napredni roboti primenjeni u vojne svrhe krše Prvi zakon robotike.

Prema pisanju sajta BugOnline, Britanski institut za standardizaciju je, u pokušaju prilagođavanja osnovnih pravila robotike, kreirao dokument nazvan „Roboti i robotski uređaji. Vodič za etičku izradu i primenu robota i robotičkih sistema” u kome su objedinjene sve moguće opasnosti koje sa sobom nosi robotička revolucija. Na izradi dokumenta učestvovali su stručnjaci, naučnici, akademici, filozofi i etičari, a uputstva se svode na izradu seta moralnih pravila koja bi trebalo da poštuju svi koji se bave izradom automatizovanih robotskih sistema.

Posebno se analizira etička šteta koju roboti mogu da naprave, pa se u tekstu donose preporuke koje treba slediti kako bi se rizici sveli na najmanju moguću meru. Uputstva se oslanjaju na sva dosadašnja pravila u vezi sa fizičkom, zdravstvenom i industrijskom sigurnošću, dopunjena moralnim i etičkim normama.

Instrukcije navode, na primer, da roboti ne smeju da budu primarno razvijani da ubijaju ili na bilo koji drugi način nanose štetu ljudima. Takođe, ljudi moraju da budu odgovorni za „ponašanje“ robota i u svakom trenutku mora da se zna ko je za njih nadležan. Autori dokumenta se osvrću i na emotivne veza ljudi i robota, posebno u interakciji sa starijim osobama i decom, kao i mogućeg stvaranja zavisnosti od robota. Novi „zakoni robotike“ trebalo bi da onima koji izrađuju robote pomognu pri rešavanju etičkih dilema, kojih u poslednje vreme itekako ima – ističe BugOnline.

Asimov je, očigledno, s pravom bio uveren da će se njegov doprinos najviše ceniti u oblasti robotike. Inače, ovaj velikan naučnofantastične književnosti je i uveo termin „robotika“, koji se koristi u svakodnevnoj tehničkoj komunikaciji upravo po definiciji koju je on dao.

Isak Asimov

Isak Asimov

/* */