Antiutopijski roman ”Novo Smederevo” Aleksandra Novakovića

Aleksandar Novaković - Novo Smederevo

U izdanju Književne radionice Rašić, nedavno je iz štampe izašao peti roman Aleksandra Novakovića „Novo Smederevo“. Ovo delo spada u domen satirične književnost s distopijskom pričom o Srbiji koja 2030. godine postaje Despotovina.

Aleksandar Novaković, diplomirani istoričar, dramaturg i aforističar, koristi svoja znanja i afinitete da sagleda Srbiju u jednom krivom ogledalu zabavne i duhovite antiutopije, zasnovane na razumevanju savremene stvarnosti.

Radnja romana smeštena je u blisku budućnost 2030. godine, u kojoj se Evropa raspada na vojvodstva i grofovije, obnavlja plemstvo, a srpski vlastodržac Banković, odlučuje da doprinese tom trendu dajući Ugarima Beograd i Vojvodinu i podižući Smederevo, svoj prestoni grad na Dunavu.

„’Novo Smederevo’ se fino naslanja na nekoliko domaćih knjižnih vrsta, od putopisa stranaca po balkanskim zemljama u 18. i 19. veku, autobiografske knjige Nićifora Ninkovića ‘Žizniopisanija moja’, ličnog berbera Miloša Obrenovića i lekara, preko satira Radoja Domanovića, sve do ludičkih mistifikacija Svetislava Basare“, piše Saša Ćirić u svom prikazu knjige, objavljenom na Portalu Novosti. „U stvari, ‘Novo Smederevo’ najviše korespondira sa Domanovićevom ‘Stradijom’ (obavezno uvrstiti u lektiru i u Hrvatskoj), distopijskom zemljom kojom vladaju žandarmi, doušnici i samodršci, dok je stanovništvo ropski poslušno i nakićeno raznovrsnim ordenjem“.

Roman „Novo Smederevo“ objavljen je u štampanom i elektronskom izdanju a može se naručiti preko sajta izdavača.

Aleksandar Novaković je rođen 1975. godine u Beo­gradu. Piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče. Diplomirani istoričar i dramaturg, doktor nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studije pozorišta. Drame: „Sistem“ (Narodno pozorište Užice, 2001), „Zubi“ (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2004), „Aladinova čarobna lampa“ (Pinokio, Beograd, 2007), „Naš čovjek“ (Hercegnovsko pozorište, koautor, 2008). Zbirke drama: „Bliskost“ (Svetozar Marković, Zaječar, 2006), „Posle Utopije“ (KC Kraljevo, 2009). Knjige aforizama: „Pij Sokrate, država časti“ (Matica srpska, Novi Sad, 1998) „Neće moći“ (Alma, Beograd, 2006), „Malo li je?“ (Alma, 2011). Romani: „Glečer“ (Dereta, Beograd, 2007) „Keltska priča“ (Mali Nemo, Pančevo, 2008) „Dva u jednom“ (Mali Nemo, Pančevo, 2009) „Vođa“ (VBZ, Zagreb, 2010). Nagrade: „Josip Kulundžić“ za izuzetan uspeh na polju dramaturgije (2004), druga nagrada Radio Beograda za radio-dramu (2003), prva nagrada Radio Beograda za dokumentarnu radio-dramu (2011), Vibova nagrada (2001) i „Zlatna kaciga“ (1997) za satiru. Dobio republi­čku nagradu za najbolji dramski tekst za lutkarsko pozorište (2007). Dobitnik je teatrološke stipendije „John McGrath“, Edinburgh, UK (2007). Dobitnik je nagrada časopisa „Ulaznica“: prve za priču (2003), druge za esej (2004) i druge za priču (2005), „Mali Nemo“ za roman (2008) te VBZ za najbolji roman na BHCS jezicima (2010).

/* */