PROMOCIJA
ZBIRKA PRIČA "VILINA PLANINA" TAMARE LUJAK
PROMOVISANA NA TRIBINI LK
Promocija zbirke priča "Vilina planina" Tamare Lujak održana je pred prepunom salom, na prvom spratu Doma omladine, gde je pondeljkom termin posvećen tribini Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić". Više od šezdesetak prisutnih je, na samom početku, imalo prilike da vidi predstavu rađenu na osnovu prve priče iz zbirke bajki "Četvoroprsti", koja je naišla na lepu reakciju publike, a sama predstava je interesantno osmišljena kako bi se ujedno iskoristila da se na samom kraju autorki uruči cveće.
U samom predstavljanju zbirke učestvovali su, pored autorke, Vladimir Lazović, predsednik LK, i Slaven Radovanović, iz Udruženja književnika Srbije.
Vladimir
Lazović je svoju priču započeo sa sećanjem kako je ime Tamare Lujak
prvo video na konkursima Znaka sagite, ali da je na njega naročiti utisak
ostavila priča "Gargojl" (objavljena u časopisu Znak sagite
br. 9) i da je tada zaključio: "Ovo ime treba zapamtiti". Tada
je mlada spisateljica i dalje pisala horor, te upravo iz tog vremena i
potiče interna šala u klubu da je Tamar Lujak - "devojka kojoj se
priče dešavaju na grobljima". Međutim, ono što je već tada bilo
evidentno je da njene priče uvek imaju "nešto malo duše i nešto
malo poetike". Lazović je naročito apostrofirao da je jezik u ovoj
zbirci zapravo "jezik bajki", jer kao što je i napisao u svom
prikazu Ilija Bakić, reč je o jednostavnom jeziku kojem bajke i moraju
da budu pisane. Dakle, u "Vilinoj planini" nemamo
"modernističke bajke", već vrlo "klasične" storije
koje prepliću neke poznate teme, a najvažnija od njih je ljubav, što se
naročito lepo vidi i delu "Četvoroprsti".
Slaven
Radovanović je svoj govor započeo konstatacijom da knjiga "Vilina
planina" poražava sve one priče za decu u kojima ima krvi, straha i
smrti a koje postoje u "atlantskoj civilizaciji". Tamara Lujak
je u svojoj zbirki uradila "dekompoziciju" klasičnih mitova,
tema i toponima - nešto što su radili i braća Grim i Andersen, "a
radio bi i Vuk Karadžić da nije bio prepisivač". Kada je već reč
o "dekomponovanju", Tamara Lujak bi sa ovim svojim delom mogla
da bude odličan primer postmodernistima koji bi upravo od nje trebali da
uče, smatra Radovanović. On spisateljici odaje počast i na
"individuaciji" ali i "umekšavanju" - što se
najbolje vidi po svetu životinja u njenim bajkama koji se između sebe
obraća ljudskim osećanjima... "U klasičnoj bajci svet ljudi je
odeljen od sveta životinja, a kod Tamare Lujak sve je to 'umekšano'
ljubavlju", naglašava Radovanović. On kaže da je ovo jedina zbirka
bajki, napisana u poslednjih deset godina, koju mogu da čitaju i odrasli
i deca. Konačno, autorki se odaje priznanje da ima moć da širi
ekspoziciju, te da je od samo dve priče iz ove zbirke mogla da napravi
mali roman, a da ostatak ponovo čini jednu uspešnu zbirku priča.
Tamara Lujak je, pored razgovora sa Lazovićem i Radovanovićem, imala priliku da odgovara i na pitanja publike. Tako smo od mlade spisateljice saznali da se ona zapravo nesvesno okrenula deci kao publici sa svojim bajkama, ali da će u svetu bajki sigurno ostati jer je druga zbirka već do pola gotova. Doduše, s obzirom na to da je "Vilina planina" nastajala sedam godina - dve godine za pisanje priča i pet godina za njihovo dorađivanje, nezahvalno je i prognozirati kada ćemo čitati nova ostvarenja Tamare Lujak. Dosada su njena inspiracija bile brojne bajke iz celog sveta koje je pročitala. Doduše, kao inspiracija je poslužio i držač za knjige Milana Rakočevića koji ju je naveo da napiše "Četvoroprstog". Iz svoje zbirke je izdvojila "Malog belog Zeca" i "Ružu vetrova" jer su to "njene" priče sa idejama koje su se same pojavile.
Vladimir Todorović
Kontakt
© 1999 - 2007 Tamara Lujak