PRIKAZI

VILINA PLANINA - Tamara Lujak

ISTRAŽUJUĆI VILINU PLANINU

Prva knjiga, Vilina planina, Tamare Lujak (1976) donosi jedanaest priča koje se obraćaju širokom krugu čitalaca. Pomislićemo da su upućene, čak, i deci... Možda, ali...

Raznolika znanja našla su se u ovoj knjizi asimilovana u nove bajke, legende ili jednostavno rečeno – priče koje mogu postojati i van vremena i u svakom vremenu. Ponekad liče na inserte iz animiranih filmova o Šreku ili na poneku scenu iz filma o Hariju Poteru... A ponegde liče na narodne legende o postanku mesta, gradova (Dubrovnik), ostrva (Mala i Vela Palagruža, Kajola, Gospa od Škrpjela kraj Perasta), pa čak i zvezde (Danica)... Ili se bave ružom vetrova i mnogim drugim neobičnim, zanimljivim pojavama. Red reči i zvuka izgovorenog u nekim pričama podseća na narodne epske pesme.

Vilina planina, prepuna je kao što naslov kaže: vila, patuljaka, ali i divova, zmajeva, čak i demona... Tu su i prelepa careva kći koju treba osvojiti nadljudskim naporima, tu su i kralj Latars i njegov sin, darežljivi zmaj Artim ili Mitar... Zanimljivo je da su u pričama Tamare Lujak i zmajevi dobroćudni, i divovi pomažu ljudima, čak je i demone moguće odobrovoljiti – sve je pozitivno usmereno i sve se dobro završava. Ponegde je lako uhvatiti poruku – čuvajte prirodu da bi i ona vas sačuvala (i odbranila).

Raspoznajemo u nekim pričama bića iz grčke mitologije iako ih autor ne naziva uvek poznatim imenima. To su: kiklop iz pećine, sirene, zastrašujuće mojre-suđaje... Pronalazimo i slovenska mitska bića i simbole – kao što su hrast, vile, crnobog, zatim bića i nebića iz bajki i pomenutih filmova, ali sve to kreativno izmaštano i nadograđeno od strane posvećenog autora, Tamare Lujak.

Ima elemenata fantastike koji asociraju na Milorada Pavića, a to samo znači da i ova knjiga pripada krugu fantastičke književnosti. Te asocijacije su samo naznake nečeg što je prepoznatljivo u fragmentima, u stilu, u ezoteričnim ukrasima, i to treba shvatiti pozitivno.

Neke priče liče na basne, na primer «Mali beli zec» koji je prava satirična parabola o Srbiji i svemu što se dešavalo poslednjih decenija u ovoj čudnoj maloj zemlji. Zec je slabo izlazio iz svoje kuće, izrađivao je skulpture od drveta i izbegavao događanja na trgu i skupove, ali ga je o tome obaveštavao Miš obućar, p je i on, zec, učestvovao u progonu jarebica od strane ljudi iz susednog sela. Znači dovoljno je biti obavešten, krivi su i oni što su znali šta se događa a nisu reagovali. Zec je retko izlazio iz svoje kuće da ne bi isprljao svoje belo krzno, a onda saznaje da baš on treba da spase hrast i čitavo mesto. Postavlja se pitanje rešenosti, hrabrosti, spremnosti na žrtvu za opšte dobro, prevazilaženja sopstvenih slabosti zbog viših ciljeva. I zec, naravno u tome uspeva, ali, posle toga, više nije beo.

U ovoj knjizi je zanimljiva igra reči sa imenima, ponekad ih treba čitati u obrnutom smeru, svako ime ima simboliku ili skriveno značenje... Autor, tu negde, u jeziku, čuva svoju tajnu i traži od nas da istražujemo i razotkrivamo...

Neke će nam se priče dopasti više, neke manje, ali uvek ćemo osetitilakoću pripovedanja. Tamara Lujak je u Vilinoj planini na svojoj zemlji i nudi nam više mogućnosti... Da čitamo priču iz prvog sloja kao neku novu bajku... Ili, da se vraćamo i da prepoznajemo nešto što je zakopano malo dublje u skrivenom svetu mitskih bića, «Čudesne šume» (jedna od priča u ovoj knjizi) i u našem sećanju...

Jelena Protić-Petronijević 

Početna strana

Biografija

Bibliografija

Priče

Knjige

Intervjui

Ostalo

Linkovi

© 1999 - 2007 Tamara Lujak