VAMPIRI
“Mi
vampiri smo potpuno neshvaćeni od strane ljudi. Znao sam nekada ko je
kriv za takvu sliku o nama, ali sam zaboravio. Nije ni bitno, uostalom.
Živimo,
ne u mračnim i strašnim dvorcima negde duboko u Transilvaniji, već u
malim, tesnim stanovima; ili u velikim, osunčanim kućama, izdvojenim od
sveta. Sve zavisi od ukusa i posla kojim se vampir bavi.
Mi,
znate, volimo prirodu i sunce. Dobro, ne volimo ceo dan da se izležavamo
na suncu, poput nekih ljudi, ali volimo, recimo jedno popodne da provedemo
na obali kakvog mora ili jezera. Šume isto volimo, ali ne zato što se
pretvaramo u slepe miševe i visimo po granama, već zato što nas štite
od sunca kad je jako; što nam pričaju o našim precima, nama samima.
I
ko li je samo izmislio da imamo očnjake kojima sišemo krv? Molim Vas, to
je tako ponižavajuće! Kao i svi drugi, odemo u prodavnicu i kupimo krv -
svinjsku, juneću, ljudsku.
Danas
može svašta da se nađe u tim prodavnicama: krv u konzervi, sladoled od
krvi, sok od krvi, krv kao prilog… Ali, odlutao sam.
Prihvatamo
se svake vrste posla. Najviše nas je mesara i patologa, iz razumljivih
razloga, ali ima i onih koji se bave drugim poslovima, kao recimo,
profesori, lekari, zubari, novinari.
I,
molim Vas, uopšte ne spavamo u kovčezima. Vrlo su neudobni, probao sam u
više navrata i ne ide. Ne može vampir u njima ni da se okrene. Veliki
bračni krevet je ono što ja volim, za druge ne znam.
Odeća
nikako nije samo crna, pa dosadilo bi nam da nosimo stalno jedno te isto.
I,
pobogu, ne živimo večno, ko li se samo toga dosetio? Možda imamo duži
životni vek, ali ne mnogo duži.
Ustvari,
mi smo toliko slični ljudima, da bih mogao da kažem, da sam samo malo
slobodniji, da smo mi - ljudi.”
Završi
Teofil svoje izlaganje i šeretski se osmehnu.
Palcem,
kažiprstom i srednjim prstom uhvati činiju od pet litara, nazdravi lešu
obešenom naglavce o drvenu gredu iznad činije i otpi.
Kontakt
© 1999 - 2007 Tamara Lujak