Tamara Lujak - VALJA KADGOD I STARU BAKU POSLUSATI

VALJA KADGOD I STARU BAKU POSLUŠATI

Prvonagrađena priča na konkursu "Sva lepota sveta" (Zrenjanin, 2006)

Ispričana kao klasična bajka sa vrlo suptilno ostvarenim obrtima u naraciji, čitko, pitko, s narastajućom i dobro vođenom pripovednom tenzijom i efektnim, završnim poentiranjem ova proza upravo u re-kreiranju klasičnog žanra pokazuje mnogostranu značenjsku, simboličku i univerzalnu konotaciju ženskog principa u vremenu i prostoru.

Radivoj Šejtinac

Bio jednom jedan princ te živeo mnogo godina sa ocem i maćehom u miru i veselju. Samo, ona maćeha se vazda pretvarala da voli princa. Omrzla ga je bila čim je u dvor kročila i bila se zarekla da će da ga okrene protiv oca, i na presto dovede jednog od svoja tri sina.

Otac je mnogo voleo sina, kojeg je kasno u životu dobio, i mnoge mu je nestašluke kroz prste progledao. Pa je tako, kad god bi ga maćeha za nešto optužila, kralj praštao, ili korio, ali nikako kažnjavao, ili kako se maćeha nadala da će biti, proterivao.

Zato će ona reći da ga ožene, jer je računala da će svojim moćima lakše na mladu ženu da utiče. Tako i bi. Isprosiše princezu iz susednog kraljevstva i udadoše je za princa, koji ju je prvi put video u crkvi, na venčanju, ali čim ju je ugledao, odmah je zavole.

Prođe nekoliko meseci, a mlada žena zatrudni. Kako je maćeha za to saznala, tako je odlučila da otruje i nju i dete, a da za to okrivi princa. Kako namisli, tako i učini.

Jednog se dana opremi te pođe u šumu. Ceo je dan hodila, ne bi li došla do ivice šume gde je u maloj, skrivenoj bašti gajila naročite biljke. Ubrala je nekoliko listova paprike, crnog kukureka, somine i velike kukutke, i mnoge druge, na čija imena ne smemo ni da pomislimo, a kamoli da ih izgovorimo naglas, a potom se istim putem ali, unatraške, vratila u dvor.

Kad je stigla, odmah je sišla u podrum, gde je imala tajne odaje. Biljke je osušila, istucala u avanu, spravila napitak i ostavila ga dan-dva da odstoji. Kad je napitak bio gotov, maćeha ga odnese mladoj princezi i reče joj da ga pije za snagu i sreću detetovu.

Devojka se zahvali i uze napitak, ali ga ne popi isto veče, već se odluči da ga uzme sutradan našte srca.

S večeri pred dvor dođe jedna stara, pogurena baka, sva u ritama. Zakuca na kraljeva vrata i zamoli za nešto hrane i toplog mleka. Princeza se sažali na ženicu, te je uvede u dvore i dade da se pošteno nahrani i napoji. Dok je sedela u toplom, starica se pokaza princezi.

Reče joj da je čarobnica i da je došla u dvore jer je čula da je zanela, a kako bi je spasila od zle maćehe. Mlada žena u prvom trenu nije želela da poveruje u staričine reči, ali je ova zamoli da donese napitak koji je maćeha spravila. Kad ga je princeza donela i kad ga je starica dala mački da ga lizne, ova se istog trena na leđa prevalila, a mlada se žena zaprepasti i u nesvest pade.

Starica joj pomože da ustane i savetova je sledeće:

“Počuj me. Svako jutro našte srca uzimaj čen belog luka, kašiku meda i šaku oraha. To nek ti bude hrana. A ovaj napitak što ti ga je maćija spravila, bacaj svako jutro po jednu kašiku u cveće podno njenog prozora, ali dobro pazi, nikad na isto mesto, jer će poznati. Ostalo će sve samo da se uredi, ništa ne brini.”

Mlada je žena posluša. Svako je jutro ustajala pre petlova, kako je niko ne bi video šta sebi za doručak sprema. I čim bi doručkovala i sve za sobom pospremila, odlazila bi u dvorište, podno maćijinog prozora i bacala po jednu kašiku napitka, svako jutro na drugo mesto, kako se ne bi poznalo.

Tako je cveće počelo da vene, a devojče da jača.

Ali, maćeha se u neko doba doseti da nešto nije kako treba. Vide ona da se snaja sa detetom ne rastaje i bi joj čudno. Zato odluči da i sama od onog napitka proba, da proveri da nije možda pogrešila i neki za zdravlje načinila. Jer ako jeste, onda će i njoj da se vrati rumen u obraze i podmladiće se i omiljeće još više kralju, pa će lakše pastorka i snaju da otera.

Što namisli, to i učini. Jedno je jutro ustala rano i sišla na doručak baš kad se snaja vratila iz bašte. Kad je vide maćija kako je vedra i vesela, pomisli kako devojka zaista kusa njenu mađiju i od nje biva svakim danom sve lepša i punija, te uze napitak i zagrabi što je više mogla.

Čim dodirnu usnama vrh kašike, ne stiže ni da pisne, nego se sruči na hladan zemljani pod.

Kad je snaja sve po redu kralju ispričala, šta je i kako bilo, on odluči da se maćeha ne sahranjuje, nego da joj se kosti u duboku jamu bace. Ali, izmoli devojka da se, zarad nje i deteta, na vešticu smiluje, te da je sahrani izvan dvora, a da njene sinove opremi i otpošalje u beli svet.

Kralj je posluša, te tako i učiniše.

Ubrzo potom, devojka oseti da joj je vreme. Donela je na svet krupnog i zdravog dečaka i nadenula mu ime Beli Čenac. Kralj se povukao sa prestola u korist svoga sina, a za ženu uzeo onu istu staru baku koja je princezu savetovala kako dete da sačuva, te su tako svi živeli srećno, i žive tako, ako se ne varam, i dan danas.

Kontakt