TRGOVAC

Bilo je suviše rano za zvono na vratima.

Ipak je ustao i otvorio.

„Dobro jutro Vam želim’’, reče čovek ozbiljnog lica. „Ja kupujem vreme.’’

„Koje?’’, upita Intov sanjivo, trljajući oči u pokušaju da se razbudi.

„Svako. Privatno više cenim, vreme provedeno na poslu manje; vreme provedeno u društvu tražim, vreme samoće ne u tolikoj meri. Prošlo manje plaćam, sadašnje više, buduće po dogovoru. Ako prodate prošlo biće kao da ga nikad niste ni imali.

„Vreme neprijatnih situacija i nesreća dobro plaćam - u zavisnosti od nesreće, vreme blagostanja i sreće najčešće tražim, ali je malo ko zainteresovan za prodaju.’’

„Da li postajemo mlađi kada Vam prodamo prošlo vreme?’’, Intov je sada već bio sasvim budan i vrlo zainteresovan.

„Ne’’, reče trgovac, ničim ne pokazavši da je oduševljen tom idejom. Negde je zabeležio u sebi, da sledećoj mušteriji obavezno mora da priđe sa te strane.

Intov se razočarano prebacio sa jedne noge na drugu.

„A vreme smrti’’, pitao je bojažljivo, „može li ono da se proda?’’

Trgovac se trudio da ne pokaže uzbuđenost:

„Znate, vrlo retko se dešava da kupim nečiju smrt. Izuzetno mali broj ljudi se na tako nešto odluči, iz meni nepoznatog razloga, i to uglavnom sirotinja, razume se, ali verujte mi, plaćam bolje nego vreme sreće.’’

„Prodaću.’’

„Imate li porodicu?’’

„Ćerku.’’

„Savršeno’’, reče trgovac i prođe rukom kroz vazduh, kao da hoće nešto da izbriše.

Početna strana

Biografija

Bibliografija

Priče

Knjige

Intervjui

Ostalo

Linkovi

© 1999 - 2007 Tamara Lujak