ŠUMA DIJA 5
Šuma je bila velika.
Ogromna zapravo. Prostirala se preko celog kontinenta koji je bio presečen
jednim velikim procepom u svom najužem delu. Zimzeleno drveće se u
talasima pružalo duž šume, ili obrnuto, listopadno drveće je kao reka
teklo kroz šumu. To se najbolje zapažalo zimi, kada su grane drveća
bile gole, odnosno nisu.
Na samoj ivici sa jedne
strane provalije stajalo je uspravno i samo Orah drvo. Kralj drvo. Sa
druge strane suprotstavljalo mu se Bor drvo. Behu to dva najstarija drveta
i, sasvim prirodno da su kao takvi vladali svaki svojim delom šume.
Niko se tačno ne seća
kada su počeli sukobi, ali su snage različito napredovale. Nekad su
vodili Listopadi, nekad Zimzeleni, dok su Orah i Bor drvo bezuspešno pokušavali
da umire i jednu i drugu stranu.
Stabla su venula, rušila
se, gasila, bolesti su napredovale, sukob se izmakao kontroli. Sve dok
nisu došli do provalije. Tu su se zaustavile sve bolesti, tu su se srušila
poslednja stabla, kraj je došao.
Orah i Bor drvo su
stajali uspravni i nemi. Nisu bili bolesni, povređeni. Ne oni. Bili su tužni.
Godinama.
A onda je svako od njih
rodilo po jedan plod i odbacilo ga od sebe na plodno tle.
Kontakt
© 1999 - 2007 Tamara Lujak