Tamara Lujak

PRINC

Kralj za tako nešto nije hteo ni da čuje! Njegov sin jedinac da se oženi devojkom kojoj ni ime, a kamoli poreklo, ne zna. Nikada! Metira je bila najstarija vračara u kraljevstvu. Njoj će otići. U tajnosti. Kraljeva molba se ne odbija.

„Najbolje bi bilo kad bi princ pustio da želja prenoći”, Metira značajno pogleda vladara.

„U tom slučaju”, reče kralj odlučno, „svi ćemo, zar ne?”

Pošto su čini bačene, i pošto je ceo dvor pao u san, iz kojeg će moći da se probudi samo ako princa dodirnu usne voljene princeze, jer ona koju je voleo, ipak, beše princeza, tri dobre vile su hitale ka dvorcu u kojem je živela Semni.

„Metira ne sme da otkrije tvoje namere, jer želi kraljevstvo za sebe i učiniće sve da ga dobije. Uspavljivanje princa i cele palate samo je prvi korak na tom putu.

„Moraš da je pobediš mudrošću, nikako silom”, savetovala ju je druga vila. „Uzimaće na sebe razne oblike ne bi li te oterala ili ubila. Moraš da predvidiš svaki njen potez. A mi smo tu da ti pomognemo.

„Uzeće na sebe oblike kojih se najviše bojiš”, govorila je treća vila. „Moraš da imaš dobrog konja i težak mač uza se, i njih ćemo ti dati. A sad, hitaj, mila, nemamo vremena na pretek.”

Konj je bio brz poput munje i Semni se za tili čas obrela pred začaranom palatom. Šuma koja je okruživala dvorac je bila gusta i neprohodna, a mač pretežak za princezine nežne ruke. Pa ipak je uspela da ga podigne i zamahne jedanput, dvaput, triput.

Jedva je uspela da se probije do ulaza u palatu. Na samim vratima sedeo je najmanji zmaj kojeg je ikad videla u životu. Semni trepnu dva-tri put u neverici i odlučno priđe bliže.

„Ne želim”, započe, ali je neman prekinu.

„Ako tačno odgovoriš na pitanje šta sanja tvoj princ, pustiću te”, zapišta zmaj.

Nastade duga pauza.

„Sanja kako se nadnosim nad njim i spuštam svoje usne na njegove”, odgovori princeza nesigurnim glasom.

Istog trenutka zmaj nestade.

Semni je, presrećna, bacila mač i potrčala uz zavojite stepenice. Nije ni pomislila kako je i zašto tako lako izvojevala pobedu, već je imala samo jednu sliku pred sobom, samo jedno milo lice.

Tri dobre vile su sledile Semni u stopu. Stigle su do vrata kroz koja je princeza već prošla i stale. Strpljivo su čekale da ih devojka pozove unutra.

Minuti su prolazili i vile su postajale sve nervoznije. Zgedale su se jedan dugi trenutak i odlučile. Uđoše polako u prinčeve odaje i stadoše kao ukopane.

Semni je ležala na podu, iznad nje, kliktalo je vreteno. U prostoriji ne beše više nikog. Dobre vile se srušiše od zaprepašćenja.

„Zar je moguće da nismo uspele?”, uzviknu prva vila, prestrašeno mašući krilima.

„Šta ćemo sad da radimo?”, upita druga, sva uplakana.

„Kako da joj pomognemo?”, ciknu treća i prekri lice rukama.

Prolazili su sati. Tri vile su očajavale. Nikako nisu mogle da shvate kako je Metira uspela da ih prevari. Šta li se desilo sa nesrećnim princom, jadikovaše bez prestanka. Uto, spolja dopre do njih topot konja i zvonak muški glas.

„Je li plemić?”, upita ustreptalo prva vila.

„Zar je bitno?”, odgovori ushićeno druga.

„Znate”, priseti se treća vila misleći na mač i na konja, „svaka od vas darivala ju je jednim poklonom. Sad je na mene red.”

Kontakt