MIŠIĆ MICKO
Ime
mu je bilo Mišić Micko, a svi su ga zvali Svebigricko.
Bio
je to simpatični debeljko, sa sivom dlakom srednje dužine i dugim repom
na koji je bio ponosan. Na njemu bi i mašnicu nosio, da je imao.
Pripadao
je onim siromašnim crkvenim miševima što su živeli sami, u malim, mišijim
rupama.
Klonio
se pacova i mačaka, ali i miševa. Doduše, ne svih.
Voleo
je Mišicu Micu, što je živela u crkvi, sa braćom i sestrama. Često ju
je viđao, svetlosive, kratke dlake sa, na jednom mestu već pocepanom mašnicom,
na dugačkom repu.
Živeli
su mirnim životom, sve dok susedstvom nije zavladao ogromni, tigrasti Mačor
Marko. Kraj do tada bogat miševima, ubrzo je prestao to da bude. Neki su
postali plen, neki su uspeli da pobegnu, drugi nisu imali kud.
Mišić
Micko i Mišica Mica su ostali sami. Micko je nabavljao hranu i gotovo da
nije ni jeo, kako Mica ne bi gladovala.
Došlo
je kišno vreme. A mišija rupa bi svaki put bila poplavljena. Morali su
da se sele.
Mačor
im je preprečio put i, iako su bili majušni i mršavi za njegov ukus,
opet je počeo da obigrava oko mišića ne bi li ih uplašio i malo se
zabavio.
Uspeo
je šapom da očeše Mičicu, i iako joj je samo strgao mašnicu, to je
bilo dovoljno, i previše za Micka.
Nikada
se nije toliko snage nakupilo u mišiću, ni pre ni posle toga. Ne razmišljajući
mnogo, skočio je i ugrizao Marka za njušku i...
To
je bio kraj vladavine opasnog Mačora.
Pošto
su namestili novi dom, za tu priliku Mišica Mica je dobila novu mašnicu,
crvenu.
Kontakt
© 1999 - 2007 Tamara Lujak