IMENA ZEMLJE

Otac je znao da kaže da je čovek ništa bez zemlje. Zato je pre nego što je otisao na svoj prvi, i poslednji, ali to tada nije znao, međuzvezdani put, uzeo grumen zemlje sispred svoje kuće, sa semenom velikog Orah drveta i još jedan sa mesta gde je prvi put poljubio devojku, sa semenom raskošnog Šljiva drveta, i stavio ih u malu srebrnastu posudu sa vremenskim stasis poljem, koju je uvek nosio sa sobom.

Kada je, na jednoj etapi putovanja shvatio da mu je kraj blizu (bio je to splet nesretnih okolnosti) dao je stasis-bocu Bei, koja je već bila u drugom stanju sa njim, kao nešto najvrednije što je imao da joj ostavi.

Kada se Bea porodila, dobila je dečaka i devojčicu i zemlju je morala da podeli na dva jednaka dela. Deca su odrasla i skrasila se, na jednoj slabo naseljenoj planeti. Kada su otvorili stasis-bocu, vreme je ponovo počelo da teče, i prosuvši očevu zemlju, učinili su planetu svojom grudom. Iz zemlje koju je prosula ćerka izrasla je šljiva, ista kao ono drvo ispod kog je Otac dobio svoj prvi poljubac, a iz zemlje koju je prosuo sin rodio se orah, isti kao onaj koji je rastao pred kućom, u srcu Šumadije i pružao debelu hladovinu.

Početna strana

Biografija

Bibliografija

Priče

Knjige

Intervjui

Ostalo

Linkovi

© 1999 - 2007 Tamara Lujak