ČOVEK
Bilo
je mračno i beščujno oko njega. Pokušao je da se pokrene, ali je
osetio pritisak koji ga je iznenada okružio.
Nije
znao gde se nalazi. Znao je samo da lebdi u vremenu i prostoru koji su za
njega izgubili svoje pravo značenje. Rukom je zaparao mrak oko sebe i
osetio nemoćnost pred njegovom veličinom. Disao je sporo, pokušavajući
da pronađe oslonac pod sobom. Nije uspeo. Osećao je bojazan od neznanja
u kojem je plivao, želeo je da pobegne, da se izbavi iz zagrljaja beščulnosti
u koji je upao. Pokrenuo se, iako je podsvesno znao da ne sme. Nešto ga
je i dalje gušilo. Udario je nevidljivu zabranu, skupivši se u iščekivanju
kazne. Nije došla. Osnažen, udario je ponovo. Nikakav zvuk, nikakav
odgovor. Nestrpljivo je nasrnuo na prostor tišine. Mir, prazan prostor.
Gubio je nadu, ali i pored toga je zadavao udarce. Verovao je da u njima
leži odgovor, rešenje, spas. U njima je video izlaz iz - čega?
Onda
je sasvim polako osetio odgovor - čudesno brujanje se pojačavalo u
njegovim mislima i osećao je dolazak neminovnog. Pritisak je sužavao
prostor njegovog postojanja, dobijao na snazi i ubrzanju. Govorio mu je,
donosio njegovu sudbinu. Otkrio mu novi svet, podario svetlost.
Kontakt
© 1999 - 2007 Tamara Lujak