BROD

Doplovio je do naše stanice iz nepoznatog pravca. Parkirali smo ga na pistu br.27, koja je odavno van upotrebe, i otvorili ga.

Naravno, unutra smo ušli sa gas-maskama i baterijsim lampama, ali se ispostavilo da je to bilo bespotrebno, jer je vazduh bio nezagađen, a svetla su još uvek radila.

Sve je bilo u najboljem redu. Osim komandne sobe i motora. Njih nije bilo. Nismo uspeli da otkrijemo na koji se način ovaj brod pokreće; kao da je sam sebe nečim napajao.

Ostalo je sve bilo normalno. Postojale su radne prostorije, sobe za odmaranje i razonodu, kuhinja, mokri čvor, kapsule za spavanje, kabine za bestežinsko stanje, bazen, sauna i dalje, u nedogled, prostorije čiju svrhu i namenu nismo baš najbolje shvatili.

Najviše nas je privukla ogromna prostorija ukrašena neobično velikim brojem visećih, pokretnih i drugih maketa: šarolikih planetarnih sistema, zvezdanih skupova, maglina, kometa... čak je i crna rupa ležala u jednom uglu prostorije. Mislili smo da se nalazimo u sali za dogovore ili kakvoj prostoriji slične namene.

Ono što nas je čudilo je to da brod uopšte nije bio velikih dimanzija, kad se gleda spolja. A kad se uđe unutra činilo se da nema kraja.

Odlučili smo da ostane parkiran na pisti br.27, dok ga u potpunosti ne istražimo, a potom da ga ili koristimo ili rasklopimo, ako je uopšte moguće i jedno od ta dva.

Dani su brzo prolazili, jer je brod krio mnoga iznenađenja. I dok smo se mi bavili njime, nismo ni primetili da su se stvari bitno izmenile.

Početna strana

Biografija

Bibliografija

Priče

Knjige

Intervjui

Ostalo

Linkovi

© 1999 - 2007 Tamara Lujak