BEKSTVO

Šuma Lutum je bila najraskošnija i najstarija šuma u celoj zemlji. Prostirala se preko devet dolina i devet planina i bila stanište mnogim životinjama. Ptice su dolazile iz daleka ne bi li se odmarale na njenim granama, dok su joj ljudi iz okolnih sela donosili darove o praznicima. Verovali su da je sveta.

Jednog je jutra šuma osvanula u požaru. Tri doline i tri planine su već bile zahvaćene plamenom. Požar se nezaustavljivo širio, iako vetrovi danima nisu duvali. Sve su životinje pokušavale da pobegnu i spasu što više hrane mogu.

Deveti deo šume je bio najsigurniji i upravo je zasedao, šta mu je i kako činiti: male su životinje imale da nose hranu, velike životinje su imale da nose male, a drveće će držati odstupnicu. Dokle, glasilo je pitanje: dokle požar ne bude došao do reke, tada će i oni preći preko doline na drugu stranu najviše, devete planine, gde su se nadali da će naći spas.

Kad su sve životinje pobegle i kada je požar došao do obale devete reke i pretio da pređe preko, drveće je ustalo i dalo se u beg.

‘’A korenje? Zar ćemo da ostavimo korenje za sobom?’’, upitalo je najmlađe drvo, dok je gubilo lišće od silnog straha.

Početna strana

Biografija

Bibliografija

Priče

Knjige

Intervjui

Ostalo

Linkovi

© 1999 - 2007 Tamara Lujak