PRIKAZI
Naš Trag - prikaz objavljen u fanzinu "Emitor" br. 456, Beograd, mart 2007.
Naš trag, časopis za književnost, umetnost i kulturu
Slike
koje su pred vama i časopis Naš trag o kojem je reč predstavljaju novu
seriju pokrenutu 2002. godine u Velikoj Plani. Dokaz da i posle pauze od
četiri godine, jedan književni časopis može da zaživi i da poboljša
svoj kvalitet do te mere, da s pravom možemo da tvrdimo da je Naš trag
postao jedan od deset najboljih književnih časopisa u našoj zemlji.
Isti
taj časopis je u prvoj seriji izgledao ovako:
Kako
se postiže takav uspeh? Sigurno ne preko noći. Ali uz stalnu materijalnu
podršku (SO Velike Plane), doduše ne veliku, bar kako to ovih godina, na
žalost, biva u našoj zemlji. Pa i pored toga, grupa zaljubljenika je
ustrajala i izborila se za kvalitet i status časopisa koji danas uživa.
Malo
ko zna da iza časopisa (zvanično) stoje svega dva čoveka, urednik Milan
R. Simić i njegova desna ruka, Milanče Marković, zadužen za dizajn i
prelom teksta, i urednik prvih nekoliko brojeva u prvoj seriji. To su dve
pokretačke snage koje neumorno prikupljaju priče, pesme, aforizme, drame
i radio-drame, fotografije, članke, intervjue od stalnih saradnika iz
gradova kao što su Vršac (Ilija Bakić), Beograd (Mirosav Jokić, Laura
Barna), Lajkovac (Radovan Beli Marković), Niš (Bojan Jovanović), Novi
sad (Đorđe Pisarev, Enes Halilović), i mnogih drugih.
Uređivačka
politika književnih časopisa kod nas je uglavnom ista: donose priče i
pesme domaćih ili stranih autora, intervjue sa poznatim književnicima,
književne recenzije... Retko koji časopis poklanja pažnje aforizmima,
fotografiji ili radio-drami.
Časopis
Naš trag je prvi u našoj zemlji koji je širom otvorio svoja vrata
upravo ovim i drugim oblastima i ustanovio stalne rubrike. U saradnji sa
izdavačkom kućom „Alma’’ otvorena je rubrika posvećena
aforizmima, u saradnji sa Radio Beogradom brojne su stranice posvećene
radio-drami, a zahvaljujući saradnji ostvarenoj sa Ilijom Bakićem i
fantastika se, ponovo, našla pod kapom Našeg traga. Priče članova
kluba „Lazar Komarčić’’ su objavljene 2005. u trobroju
2, 3, 4. Fotografije su još jedna oblast umetnosti koja je slabo prisutna
u časopisima koji se bave umetnošću. Od sledećeg broja planira se
stalna saradnja sa fotorgafima iz Velike Plane, ali i svim drugim koji se
bave ovom umetnišću.
Nikako
ne smemo da zaboravimo ni rubrike o stripu (predstavljeni su, između
ostalih, i Borislav Grabović, o kojem je bilo reči i u Znaku sagite;
Mitar Vladuš, Borislav Čeliković, Zlatko Krstevski i drugi),
geopolitici (u kojoj Zoran B. Marinković po prvi put raspravlja o
geografiji pravoslavnih naroda sveta), prevedenoj prozi (gde smo imali
prilike da čitamo priče R. Olosa, Geze Čata, Roberta Godofreda Arlta i
drugih), istoriji (o kojoj raspravljaju Dragan Petrović, Živomir Simović,
Kosta Nikolić, Željko Đurović i drugi), šahu i umetnosti (u kojoj smo
se upoznali sa velikanima poput Sergeja Prokofjeva i Jurija Averbaha). Tu
su i stalne rubrike: ogledi i prikazi, film, poezija, intervju, baština
(ili sećanja) i rubrika o likovnoj umetnosti.
Kako
vidimo iz ovog kratkog pregleda, časopis Naš trag je više nego
raznovrstan. Prilozi su bogati i zanimljivi, drugačiji, poletni i što je
najlepše od svega – zarazni. Jer, čovek se lako navikne na
bogatstvo kakvo nam Naš trag nudi. A da to bogatstvo bude potpunije, časopis
je dostupan i na internetu, na www.nastrag. org.yu.
Kako
bi prikaz bio što bolji, reč ćemo da prepustimo našem sagovorniku
Milanu R. Simiću, glavnom i odgovornom ureniku časopisa Naš trag:
TL:
Koje je godine pokrenut časopis Naš trag?
MRS:
Pre dvanaest godina, probrana grupa istomišljenika, nošena životnom i
stvaralačkom refleksijom, poželela je da novopokrenuti časopis Naš
trag bude tek još jedno značajno zborno mesto osobama od značaja za naš
duhovni prostor.
Znajući
da umetnost nije svima potrebna, odmah s prvim štampanim brojem Našeg
traga, odnosno izborom i odzivom autora iz cele Srbije, a i saradnika iz
inostranstva, izbrisali smo najpogubniju odrednicu koja može da stoji uz
jedan časopis; odrednicu „lokalnog karaktera“.
Poseban
motiv nismo imali; možda pomalo naivno, želeli smo da uspostavimo
ravnotežu nevesele slike stvarnosti i otimizma za vreme koje nam je
dolazilo u susret. Pazite, u pitanju je septembar 1994. godine. Ili,
jednostavno, želeli smo da se borimo protiv klanovske učaurenosti
redakcija većine beogradskih časopisa. Još jednostavnije: da pokažemo
kako i mi iz takozvane unutrašnjosti znamo da radimo...
U
prvoj seriji Našeg traga objavljivali smo eseje i rasprave na društvene
i političke teme, omogućavajući tako čitaocima da se upoznaju sa čitavim
spektrom različitih stanovišta i argumenata. Bilo mi je jasno, već
posle nekoliko brojeva, da smo uspeli da uspostavimo i ravnotežu istorije
sa aktuelnošću, domaćih tema sa kosmopolitskim, što je značilo da više
nemamo pravo na nazad...
TL:
Recite nam nešto o konceptu časopisa.
MRS:
Odmah da kažem... Godišnje štampamo četiri redovna i jedan tematski
broj. Redovni brojevi imaju stalne rubrike a to su: proza, prevedena
proza, NF, istorija, filozofija, radiofonija, strip, šah i umetnost... Na
prvi pogled ništa novo, zar ne? Ali... Koliko znam, ne postoji periodika
ove vrste koja toliko daje prostor radiofoniji, FANTASTICI, umetničkoj
fotografiji. Možda je to naša prednost i različitost, i upravo, uz
savremenu prozu i oglede, prilozi skrajnutih žanrova nailaze na više
nego dobru prođu kod čitalaca, a to se da zaključiti i po broju poseta
našeg sajta...
TL:
Čime su se sve bavili tematski brojevi?
MRS:
Prvi tematski broj posvetili smo proslavi Šest vekova manastira Koporina.
Štampali smo ga u 800 primeraka. Broj je razgrabljen, nije ni stigao do
beogradskih knjižara. Drugi tematski broj bio je posvećen Prvom naučnom
skupu, u organizaciji Biblioteke „Radoje Domanović“ iz Velike
Plane, a sa temom „Tragom nove proze; srpska postmoderna u novom
milenijumu“. Treći tematski broj štampan je prilikom
velikoplanjnske Manifestacije „U slavu Vožda“, tema broja
bila je pokajanje.
TL:
Ni jedan časopis ne bi postojao da nema stalnih saradnika. Ko su vaši
stalni saradnici?
MRS:
Imamo ih iz svih većih kulturnih centara, iz svih oblasti kulture, tačnije
– skoro svih. Nedostaju nam saradnici koji bi za nas pisali o pozorištu
i filmu, na primer. Dakle, sa nama sarađuju: istoričari: Prof. Dragoljub
Živojinović, Kosta Nikolić, Čedomir Antić, Dragan Petrović; etnolog
Bojan Jovanović, politikolog Miloš Knežević; tu su i ljudi koji su
obeležili Dramski program Radio Beograda, pre svih: Miroslav Jokić,
reditelj, Zvonimir Kostić, književnik i Predrag Stamenković,
kompozitor; da nabrojim i saradnike prozne pisce: Radovan Beli Marković,
Milenko Pajić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Vladan Matijević, Ilija
Bakić, Slaven Radovanović; pesnici: Alek Vukadinović, Dragan Jovanović
Danilov, Predrag Bogdanović Ci, da ne zaboravim divnog čoveka, novinara
Dušana Stankovića; ni profesore Radivoja Mikića, Jovana Pejčića... I
još mnogo drugih saradnika, ovoga trenutka imamo ih oko sto... Hoću da
kažem da se ne brinem za priloge, uvek ih imamo u rezervi bar za jedan
kvalitetan broj, i više.
TL:
U kojim je sve gradovima časopis do sada gostovao?
MRS:
Promocije i distribucija su oduvek bile vezane za finansije. Dobro je da
imamo potpunu podršku SO Velika Plana. Nije dobro, međutim, što nam
taman pokriju štamparske troškove, što još uvek ne odvajamo za
honorare saradnicima... Tačnije, nismo u mogućnosti. Nije dobro ni što
nismo dovoljno učinili po pitanju distribucije. Dobro je što smo časopis
počeli sve češće da promovišemo. Bili smo gosti u Gornjem Milanovcu,
Trsteniku, Grockoj; u Kući Đure Jakšića, gosti UKS, Doma Kulture
„Studentski grad“ u Beogradu... Uskoro smo i Vaši gosti,
hvala Vam, nama to mnogo znači. Što se tiče prikaza u dnevnoj štampi,
zadovoljan sam. O nama su pisali: Večernje Novosti (i pratili su naše
promocije), Politika, Danas, Borba, Glas javnosti, Balkan, predstavljeni
smo i u jednom slovenačkom likovnom časopisu, sada ne mogu da se setim
imena... Sve u svemu, može i bolje, ali, dobro je i ovoliko...
TL:
Da li bi za Naš trag mogli da kažemo da je postao jedan od pet najboljih
književnih časopisa u zemlji?
MRS:
Čuli ste od mene da smo u pet najboljih časopisa! Da, od mene...
Ozbiljno sam se šalio, znate... Uostalom, pominjem i ostale časopise
konkurente: Gradac, Povelja, Koraci, Beogradski književni časopis,
Gradina, Zlatna greda, Letopis matice srpske, Polja, Sveske... Dakle, u
deset najboljih. Da li se šalim zaključite sami...
Kontakt
© 1999 - 2007 Tamara Lujak