PRIKAZI
Dvadeset i pet godina od pokretanja fanzina Emitor
Kada
su se 1981. godine okupili kako bi osnovali društvo ljubitelja (tada naučne,
a danas samo) fantastike „Lazar Komarčić’’, koje je
dobilo ime po piscu koji je, daleke 1902. godine, prvi na našim
prostorima napisao naučno-fantastični roman Jedna ugašena zvezda,
njegovi osnivači i članovi nisu ni slutili da će fanzin koji su
pokrenuli decembra iste godine doživeti dvadeset i pet godina i preko četristopedeset
brojeva. Time je ovaj fanzin postao, možemo to slobodno da kažemo,
najdugovečniji i najobimniji fanzin u Evropi.
Red
je da, pre nego što vas upoznamo sa samim fanzinom, kažemo i dve-tri reči
o piscu Lazaru Komarčiću, rođenom u selu Komarici kod Pljevlje. Učiteljsku
školu je završio u Valjevu, i zaposlio se kao učitelj u selu Lipe kod
Smedereva. Godine 1874. je objavio prve priče u listu Šumadinka.
Naredne godine pokreće i uređuje list Budućnost, ubrzo potom i Zbor.
Posle ratova 1876-1878. prelazi u Beograd, gde se u potpunosti posvećuje
pisanju (nakon što je uređivao stranački časopis Videlo).
Piše
romane Dva amaneta, Dragocena ogrlica i dve zbirke
pripovedaka, a 1902. objavljuje ilustrovani roman Jedna ugašena zvezda,
koji se u mnogome razlikuje od svih ostalih romana koji su do tad izašli
u Srbiji. Ovaj roman je sastavljen od naučno-popularnog i naučno-fantastičnog
dela, u kojima autor izlaže tada najsavremenija kosmološka znanja i
teorije, koja će, radi prijemčivosti, osvežiti fantastičnom pričom.
Ovo delo je, na žalost, bilo u potpunosti zanemareno od strane kritike,
tako da je Lazar Komarčić umro zaboravljen 1909. godine.
Kako
smo već rekli, klub je osnovan 1981. godine sa ciljem da se okupe svi oni
koji se interesuju za naučnu-fantastiku, fantastiku i horor. Od tad se članovi
okupljaju jednom nedeljno (prostorije u kojima su se okupljali su se
vremenom menjale) i raspravljaju o knjigama, filmovima, stripu, igricama i
mnogim drugim stvarima. Pored toga, članovi kluba se bave izdavaštvom,
prevođenjem, pisanjem, ilustrovanjem, crtanjem stripova, filmovima... A
sve na polju fantastike.
U
fanzinu Emitor, redovnom glasilu društva, svoje prve radove su
objavili mnogi domaći pisci i ilustratori. Prvi broj je izašao u izdanju
NU „Braća Stamenković’’, četiri meseca nakon
registrovanja kluba. Prva izdanja imala su formu biltena sa težištem na
informisanju članova kluba. Na naslovnoj strani prvog broja nalazi se rad
Željka Paheka, urednici su Vladimir Vesović i Boban Knežević, a članovi
redakcije su Radmilo Anđelković, dr Zoran Živković i Mića Milovanović.
Emitor,
zvanično, izlazi jednom mesečno (što, na žalost, u mnogim slučajevim
nije moglo da bude ispoštovano) u tiražu od 100 primeraka (danas se
pojavljuje u daleko većem tiražu). Pored redovnog, postoje i specijalni Emitori
koje samostalno rade članovi kluba.
Cilj
Emitora je promovisanje domaćeg žanrovskog stvaralaštva. U
fanzinu se objavljuju priče domaćih autora, s težnjom da se predstave
neafirmisani pisci, i po jedna priča stranog autora. Fanzin prati i izveštava
o radu društva i o mnogim drugim fanovskim aktivnostima u zemlji i šire,
a sve sa namerom da se populariše fantastika. Tome je i posvećen veliki
magazinski deo Emitora, koji je skoncentrisan na književnost i
film. Pored toga u časopisu mogu da se nađu prikazi, kritike, vesti i
najave iz ovih oblasti.
Fanzin
može da se nabavi na redovnim sastancima društva, i u knjižarama
„Beopolis’’ u Domu omladine i
„Platou’’ u Knez Mihailovoj ulici; u klasičnom formatu
žanrovskih časopisa, sa naslovnom stranom u koloru i sadržajem u
crno-beloj tehnici. Broj stranica zavisi od broja do broja, a kreće se od
60 do 80. (Tokom godina je promenio nekoliko oblika i redakcija, ali i uređivačkih
politika.)
Zahvaljujući
entuzijastima koji su se tokom godina trudili da održe kontinuitet,
fanzin je napunio dvadeset i pet godina postojanja. Ta upornost i kvalitet
priloga su nagrađeni pretprošle godine na evropskoj konvenciji naučne-fantastike
(Eurocon 2004) u Plovdivu, u Bugarskoj, nagradom za najbolji
neprofesionalni žanrovski časopis u Evropi.
(Magazin
Znak sagite, izdavača Bobana Kneževića, člana i jednog od
osnivača društva „Lazar Komarčić’’, je osvojio treće
mesto u kategoriji profesionalnih časopisa koji se bave naučnom-fantastikom.)
Posebno
poglavlje u istoriji Emitora pripada Hemitoru i Goranu
Skrobonji. Prevodi i originalne priče vezani za horor su ono što obeležava
ovaj časopis. Period izlaženja Emitora sa horor sadržajem (otud Hemitor)
koji se poklopio sa sankcijama uvedenim devedesetih godina, omogućio je
dotok novih članova, ali i inkarnaciju (poslednju tokom godina) samog časopisa.
Tako je to kad majstor vodi.
Kontakt
© 1999 - 2007 Tamara Lujak