ČLANCI
SVET VIRTUELNE KNJIŽEVNOSTI, SAN ILI JAVA
Članak objavljen u časopisu "Art032"
Kada
mi je Nenad Popović, urednik časopisa Helly Cherry (Paklena višnja),
posvećenog filmu, stripu, književnosti i muzici, ponudio da budem
urednik književne rubrike Littera, dobro sam se zamislila nad
njegovim predlogom. Časopis na Internetu? Čita li neko to?
Iznenadili
biste se.
Kako
sam predlog prihvatila, ubrzo mi je poštansko sanduče bilo zatrpano. I
još uvek je. Naime, mladi autori su počeli da se javljaju na konkurs za
naučno fantastičnu, fantastičnu i horor priču koji je organizovao časopis
Helly Cherry. U okviru same rubrike počela sam da objavljujem književne
prikaze, kao i intervjue sa poznatim piscima, poput Milana R. Simića,
Aleksandra Novakovića, Ilije Bakića, Vladimira Todorovića i mnogih
drugih, dakle pisaca koji jesu, ali i nisu usko vezani za naučnu
fantastiku.
Nakon
izvesnog vremena počele su da pristižu nove ponude za saradnju: od
Internet stranica Prozaonline i Bunker, koje su posvećene
ex-YU književnosti, Internet stranice Ekerman, posvećene književnom
intervjuu, prvoj takvoj kod nas; Internet časopisa Etna, prvog časopisa
za satiru; Internet stranice Art Anima, posvećenoj fantastičnoj
književnosti i unapređenju spisateljskog zanata… Nekako u isto vreme
svoju saradnju su ponudili i časopisi koji izlaze u papirnoj formi, poput
Našeg traga, Novina beogradskog čitališta, Puteva
kulture, fanzina Nova (izlazi kao specijalan dodatak Astronomije)…
Dozvolite
mi da, spominjanjem nekih od časopisa, oslikam razlike i sličnosti u
radu na časopisima na Internetu i na časopisima u papirnoj formi, ali i
ukažem na njihovu neraskidivu vezu.
Saradnja
sa Internet stranicom Bunker i njegovim vlasnikom i glavnim i
odgovornim urednikom Milanom Mijatovićem (sve moje priče se mogu naći
na ovoj stranici) iznedrila je kontakt sa Prozaonline, Internet
stranicom posvećenom književnosti sa prostora ex-YU. Okrenuta je pretežno
kratkoj formi, te na njenim stranicama možete naći dela autora poput
Danijele Slavice Milović, Marka Cara, Dušana Gojkova, Zorana Ilića
(glavnog i odgovornog urednika) i mnogih drugih; kao i brojne vesti iz
sveta književnosti. Moj posao, kao jednog od urednika, je objavljivanje
kratkih F/NF priča domaćih autora. Kako je ponuda velika i kvalitetna,
rodila se ideja o objavljivanju Internet zbirke kratkih fantastičnih priča
domaćih autora.
Kako
sam tokom rada na ovim časopisima/Internet stranama upoznala veliki broj
pisaca, tako sam poželela da ih i intervjuišem, a ne samo objavljujem,
te sam kontaktirala Ekerman, Internet časopis za književni
intervju i Jahju Fehratovića glavnog i odgovornog urednika. Do sada su u
ovom časopisu objavljeni intervjui sa Vesnom Denčić, Jovankom Uljarević,
Hanom Oklapi, Laurom Barnom i mnogim drugim (od pomenutih sam, da ne bude
zabune, samo prvi ja vodila). Kada je časopis pokrenut, planirano je da
jednom godišnje izlazi i u štampanoj verziji, što je do današnjeg dana
ostalo neostvareno, zbog brojnih, prvenstveno novčanih, problema.
Art
Anima, Internet stranica posvećena fantastičnoj književnosti i
unapređenju spisateljskog žanra, okrenuta je uglavnom mladim i
neafirmisanim piscima. U tom cilju objavljuje priče afirmisanih autora
(Dejana Ognjanovića, Otoa Oltvanjija, Dragana R. Filipovića i drugih),
intervjue sa poznatim imenima iz sveta književnosti i organizuje konkurse
za kratku književnu formu od kojih je jedan upravo završen (Konkurs Art
Anime za kratku fantastičnu priču, minijaturu i crticu – do deset
reči), a drugi - čiji sam jedan od organizatora (drugi je Dragoljub Igrošanac,
vlasnik i urednik Art Anime), upravo otvoren -konkurs za fantastične
crtice od 3, 5 i 7 reči, pod nazivom „357” – Trenutak inspiracije.
Uređivanje
Našeg traga (glavni i odgovorni urednik je Milan R. Simić) je
verovatno najzahtevniji posao kojeg sam se prihvatila. Saradnja je
prvenstveno uspostavljena radi objavljivanja kratkih naučno fantastičnih,
fantastičnih i horor priča domaćih autora. Ubrzo se saradnja proširila
i na druge oblasti, tako da se danas u časopisu mogu naći radovi ne samo
proznih pisaca i pesnika, već i dramskih pisaca, aforističara, autora
stripova, fotografa i drugih umetnika. Priča se tu, međutim, ne završava.
Brojni kontakti su doveli do saradnje sa radijom „Plana” iz Velike
Plane (gde časopis i izlazi), „Radio Beogradom” i radijom „Naksi”
iz Beograda, sve u cilju popularisanja književnosti i kratke književne
forme.
Promocije,
kao sastavni deo rada na časopisima (kako onih u pisanoj formi, tako i
onih na Internetu), su me dovele i do Kruševca i časopisa Putevi
kulture. Nedavno sam sa Jelenom Protić-Petronijević dogovorila
pokretanje nove rubrike Mladi stvaraoci, u kojoj će biti
objavljivana dela mladih, neafirmisanih autora.
Iako
su dva zasebna sveta, i svako na svoj način nedostupan široj publici
(jedan zbog nemogućnosti pristupa velikog broja ljudi Internetu, drugi
zbog visokih cena štampanih časopisa), ipak su isprepletani i
neraskidivo povezani. Odličan primer za to je i moje prihvatanje uredničkog
posla na Internet časopisu Helly Cherry. Da se nije desila, ta
saradnja ne bi iznedrila drugu (Bunker, Prozaonline), druga
ne bi iznedrila treću (Etna, Art Anima) i tako dalje.
S
tim u vezi, sve je veći broj Internet stranica koje se okreću novim
obrascima kojima bi se kreirali sadržaji na mreži. Tako je pokrenut i
C-Part radio sa ciljem da se stvori baza podataka koja bi omogućavala
pretraživanje audio, video, foto i pisanih zapisa, u cilju „stvaranja
vrhunskog alata za one koji se bave pisanjem”. Na sličnu ideju su došli
i „Radio Beograd” i radio „Naksi” iz Beograda, radio „Plana”
iz Velike Plane i radio „FIMS” iz Kruševca, jer kako kaže Tim
Kortinovis, član književne grupe „Kucačka zajednica”: „Književnost
nije „okovana” samo za štampanu reč, i trebalo bi zato da koristi i
druge medije.”
Ali,
da li su nam time dela domaćih i stranih autora lakše dostupna?
Bezbroj
je stranica na Internetu koje nude (besplatno) skidanje priča, pa čak i
celih knjiga. Uzmimo samo za primer domaću Internet stranicu Rastko,
sa koje možete da skinete priče poznatih pisaca poput Milorada Pavića,
Bobana Kneževića, Dragana R. Filipovića i mnogih drugih. Mnogi su se,
kako smo videli, okrenuli spajanju Interneta i književnosti i na druge načine
osim putem pisane reči. Takođe, osobe sa posebnim potrebama (slabo
pokretne i nepokretne osobe, kao i one slabijeg vida) imaju lakši pristup
književnim ostvarenjima, uz mogućnost povećavanja slova – što je
apsolutno nezamislivo u štampanoj formi. Dakle, stoji da su dela domaćih
(i stranih) autora trenutno dostupna zahvaljujući Internetu.
S
druge strane, iako je pogodno mesto za razmenu ideja, iako promoviše
interaktivnost i umrežavanje i iako je nepresušan izvor informacija,
Internet je istovremeno i mesto na kojem vreba nedoučenost i mesto na
kojem vlada dezinformacija. Dešava se i to da se tokom čitanja ili
„skidanja” željenih priča i knjiga skinu i neželjeni virusi, što
mi se upravo desilo tokom pisanja ovog teksta. Tako nešto ne bi moglo da
se desi da sam radila u biblioteci. S druge strane, da sam pisala u
biblioteci, danas ne biste čitali ovaj tekst, jer bih još uvek sedela u
zagušljivoj prostoriji u potrazi da željenim podacima.
Istina
je da se u mnogim slučajevima na Internetu mogu naći dela mladih i
neafirmisanih pisaca, koji ovim putem lakše dolaze do izdavača (koji po
pravilu izbegavaju štampanje neproslavljenih imena); ali sve je veći
broj književnika koji objavljuju svoje radove na Internetu. Kako smo, međutim,
opšteg mišljenja da ništa ne može da zameni štampanu formu, tako se
knjige i dan danas dobro (i skupo) prodaju.
Iz
rečenog se vidi da zahvaljujući Internetu ljudi iz različitih gradova
mogu da sede i zajedno rade na istom projektu, da pisana reč polako menja
svoj način na koji dolazi do publike – dela se prvo objavljuju na
Internetu, pa tek ako izdrže probu vremena, nalaze svoj put i do štamparije;
da savremeno doba traži nove vidove izražavanja i povezivanja (umrežavanja)
i da je Internet kao vid izražavanja sve prisutniji kod nas.
Kontakt
© 1999 - 2007 Tamara Lujak