Tamara Lujak - OSTALO

INTERVJUI

"VILINA PLANINA" U SRCU BALKANA

Intervju vodio: Nenad Nicović

Ako pažljivo sagledate svet fantastike u mojim pričama uočićete da zmajevi, patuljci, vile, sirene i divovi čine jednu veliku družinu, i mislim da je upravo to motiv koji moju zbirku odvaja u sferi fantastike * Mislim da je Srbija odlično tle za negovanje fantastike jer u narodu još uvek žive verovanja koja su vezana za paganski svet a uglavnom su sačuvana u seoskim sredinama

Na festivalu srpskog filma fantastike koji je nedavno održan u Kruševcu, posebnu pažnju publike privuklo je prisustvo mlade književnice Tamare Lujak (1976), koja je nedavno dobila Povelju Kraljevskog književnog kluba “Karađorđević” za najbolji aforizam godine. Tamara je osvojila prvu nagradu i na konkursu Društva građana “SF” za krtatku naučno-fantastičnu priču, a pobedila je i na konkursu za fantastičnu priču koji je raspisalo Udruženje “Multiart” iz Zrenjanina. Negujući duh fantastike, žanra za koji se opredelila, Tamara, inače urednica časopisa za književnost i kulturu “Naš Trag”, je nedavno objavila zbirku kratkih bajki “Vilina planina”.

- To su bajke za decu i odrasle. Sve priče vezuje jedna osnovna ideja a to je vilinski svet, i zato se knjiga i zove “Vilina planina”. Reč je o izmeštenom svetu koji sam se trudila da smestim i prilagodim Balkanskom podneblju, a uglavnom sam se koristila mitovima i religijom starih Slovena.

- Kako izgleda taj vilinski svet koji ste smestili na prostor severnog Balkana?

- Trudila sam se da bude baš bajkovito. Zapravo, to je jedan zeleni svet pastoralnih boja prepun planina i dolina. Sve su nežni prelazi i ako postoji zlo, ono nije u tom svetu potpuno crno nego ima i nečeg dobrog u zlim stvorenjima. U svetu ne vlada ona ustaljena podela na dobro i zlo, nego ima neko zrno dobra i u svakom zlom karaktertu.

Ako pažljivo sagledate svet fantastike u mojim pričama uočićete da da sam se trudila da iznedrim nove rodove, i nove odnose među starim rodovima. U mom svetu zmajevi, patuljci, vile, sirene i divovi čine jednu veliku družinu, i mislim da je upravo to stil koji moju zbirku odvaja od onoga što ste do sada mogli da primetite u književnim delima. Knjigu sam započela idejom da pišem bajke za odrasle, a li vremenom je to postao tekst koji mogu da čitaju i deca.

- Kakva je razlika između bajke za odrasle i bajke za decu?

- To znači izmešten svet u kojem vlada dobro i u kojem bi odrasli mogli da se snađu, u smislu da se vrate u detinjstvo i da se prisete da su nekada voleli da čitaju bajke. Nisu to bajke u klasičnom smislu, poput narodnih bajki, nego žanr koji je ipak malo bliži fantastici. Bajke za decu moraju da budu mnogo pojednostavljene, da se pišu jednostavnim jezikom, sa jednostavnim terminima i pojmovima, da bi to bilo blisko detetu. Ja nisam mogla da ispoštujem to pravilo, pa sam moje bajke nazvala za odrasle i decu.

- Činjenica je da je fantastika dugo bila zapostavljana i zabranjivana na našim prostorima jer se nije uklapala sa ideologijom soc-realizma. Danas putem mnogih projekata umetnici pokušavaju da ožive fantastiku. Da li je po vama Srbija pogodno tle za negovanje fantastike?

- Svakako, pogotovu što je samo hrišćanstvo kod nas nastalo tako što je paganština inkorporirana u našu današnju veru. Drugo, u narodu još uvek žive mnoga verovanja koja su vezana za paganski svet, uglavnom sačuvana u seoskim sredinama. Danas ima mnogo pisaca koji se bave pisanjem fantastike u vidu kratkih priča i romana, ali ima i mnogo autora koji se bave pisanjem bajki koji su na žalost poznati samo jednom uskom krugu čitalaca. Mislim da bi fantastika morala da se oživi jednim novim pristupom temi, i to je upravo ono što ja pokušavam da nađem: novi pristup temi i da na drugi način obradim već postojeće teme.

Kontakt